BRIGA ZA ŽIVOTNU SREDINU

Istraživači su skovali termin „eko-anksioznost“ da opišu hroničnu ili tešku brigu u vezi sa odnosom ljudi prema životnoj okolini.

Eko-anksioznost se odnosi na strah od ekološke štete ili ekološke katastrofe. Ovaj osećaj anksioznosti je u velikoj meri zasnovan na trenutnom i predviđenom budućem stanju životne sredine i klimatskim promenama izazvanim ljudima.

eko anksioznost

Prema nacionalnom istraživanju iz 2018. godine, skoro 70 odsto ljudi u SAD je zabrinuto zbog klimatskih promena, a oko 51 odsto se oseća „bespomoćno“.

Anksioznost oko pitanja životne sredine može proizaći iz svesti o rastućem riziku od ekstremnih vremenskih prilika, gubitka sredstava za život ili stanovanja, straha za buduće generacije i osećaja bespomoćnosti.

Šta je eko-anksioznost?

Istraživači su skovali termin „eko-anksioznost“ da opišu hroničnu ili tešku anksioznost u vezi sa odnosom ljudi prema životnoj okolini.

Američko psihijatrijsko udruženje (APA) je 2017. opisalo ekološku anksioznost kao „hronični strah od propasti životne sredine“.

Eko-anksioznost još uvek nije navedena u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, što znači da lekari zvanično ne smatraju da je to stanje koje se može dijagnostikovati i lečiti.

Međutim, stručnjaci za mentalno zdravlje koriste termin eko-anksioznost u oblasti ekopsihologije, grane koja se bavi psihološkim odnosima ljudi sa ostatkom prirode i kako sve to utiče na njihov identitet, dobrobit i zdravlje.

Neposredni efekti klimatskih promena, kao što su šteta grupama u zajednici, gubitak hrane i smanjena sigurnost snabdevanja medicinskom opremom, mogu da izazovu akutnu štetu mentalnom zdravlju ljudi.

Postepeni uticaji klimatskih promena, uključujući sve veći porast nivoa mora i promene vremenskih obrazaca, mogu čak dovesti do hroničnih simptoma mentalnog zdravlja.

APA ističe da promena klime može uticati na mentalno zdravlje na nekoliko načina i manifestovati se kao:

  • trauma i šok
  • posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
  • anksioznost
  • depresija
  • zloupotreba supstanci
  • agresija
  • smanjen osećaj autonomije i kontrole
  • osećanja bespomoćnosti, fatalizma i straha

Na primer, gubitak važnih mesta ili pozicija u društvu može uticati na neke ljude. Gubitak ili pretnja sigurnosti posla ili sredstava za život takođe može imati značajne efekte na mentalno zdravlje.

Hronični ili ozbiljan stres, bez obzira na uzrok, može povećati rizik od nekoliko ozbiljnih zdravstvenih stanja. Ovo uključuje bolesti srca, visok krvni pritisak i depresiju.

Sa eko-anksioznošću, ljudi takođe mogu iskusiti opšte simptome anksioznosti.

Odakle eko-anksioznost?

Anksioznost oko ekoloških problema može proizaći iz doživljavanja ekstremnih vremenskih uslova povezanih sa klimom, uključujući uragane, suše i požare, ili zbog toga što su voljeni ljudi izloženi riziku od njih.

Medijsko pokrivanje uništavanja životne sredine može biti ogromno, a dokazi o negativnom uticaju ljudi na životnu sredinu su sve veći. Ekstremni vremenski događaji podstakli su građanske ratove i masovne proteste, uticali su na domove ljudi i uništili staništa.

Pojavljuju se naučni dokazi da ljudi počinju da doživljavaju ekstremnu ili hroničnu anksioznost, jer se osećaju kao da ne mogu da kontrolišu probleme životne sredine, posebno klimatske promene.

Za neke ljude povećanje ekoloških kriza nije samo frustrirajuće, zastrašujuće i šokantno, već i izvor stalne ili iscrpljujuće anksioznosti.

Ljudi se takođe mogu osećati krivim ili zabrinutim zbog uticaja koji ponašanje ljudi iz njihove okoline može imati na životnu sredinu i buduće generacije.

Kako da znam da li imam eko-anksioznost?

Prirodno je da se osoba oseća tužno, ljuto, frustrirano ili bespomoćno u vezi sa stvarima koje izgledaju van njene kontrole, a lako se oseća obeshrabreno lošim vestima o okruženju.

Ne postoji medicinska definicija eko-anksioznosti. Ako je osoba zabrinuta da njene brige o okolini ometaju njen svakodnevni život, njenu sposobnost za rad ili sposobnost da se brine o sebi, trebalo bi da razgovara sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Sve veći broj psihologa i drugih stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja prolazi obuku o tome kako pomoći u otkrivanju i upravljanju strahovima povezanim sa životnom sredinom i klimom.

Zaključak

U ovom trenutku, eko-anksioznost nije zvanična medicinska dijagnoza. Stručnjaci za mentalno zdravlje mogu ovo osećanje opisati kao hronični osećaj propasti životne sredine, obično zasnovan na osećanju nemoći u pogledu štete po životnu sredinu ili klimatskih promena.

Osoba može biti u stanju da ublaži ovaj oblik anksioznosti koristeći metode suočavanja ili tražeći stručno savetovanje, posebno od profesionalca obučenog za klimatsku psihologiju.