ŠTA NAM PORUČUJE OSNIVAČ PRIRODA NA DAR PROIZVODA 

Intervju u kome nam osnivač Priroda na Dar brenda gospodin Zlatko Šćepanović objašnjava kako je nastao taj brend prirodnih preparata, otkriva šta ga rukovodi u poslu i kakva je budućnost industrije suplemenata

Danas imamo jedinstvenu priliku da razgovaramo sa gospodinom Zlatkom Šćepanovićem, osnivačem portala Bašta Balkana i brzo rastuće firme koja je ujedno  nosilac brenda Priroda na Dar i koja pravi svojevrsnu revoluciju na tržištu biljnih suplemenata. Imamo puno pitanja a naš sagovornik je zanimljiva osoba od koje se može dobiti sijaset interesantnih informacija i imali smo problem kako da ovaj razgovor ne bude predug.

Nadamo se da smo kroz pitanja i odgovore koje nam je dao gospodin Zlatko Šćepanović uspeli da makar delimično oslikamo osobu koja najviše liči na renesansne filosofe i naučnike, što je retkost u današnjem svetu. Povod su nam bili proizvodi koje njegova kompanija pravi i koji su po svemu neobični i autentični na tržištu suplemenata.

Počinjemo pričom o Vama. Šta Vas je odvelo na put preduzetništva, posebno u domenu parafarmacije? Prepoznajete li neku pokretačku snagu ili unutrašnji interes koji Vas je doveo ovde?

Sve se desilo nekako prirodno i spontano. Radio sam kao profesionalni korporativni menadžer u raznim kompanijama i industrijama, bio predavač i biznis konsultant, te u jednom trenutku shvatio da me posao i okruženje suviše opterećuju. Pitao sam suprugu da li bi me neko vreme izdržavala kao nezaposleno lice dok se malo odmaram od posla i vodim sajt Bašta Balkana koji sam osnovao 2009-e godine na Dan pobede 9. maja. Supruga je stala iza mene i ja sam počeo da se zabavljam vodeći sajt koji je nakon par godina postao veoma popularan.

Kako je vreme prolazilo shvatio sam da nemam više volje da se vraćam u krupan i srednji biznis i 2011-e godine sam počeo da radim na stvaranju mikro kompanije koja bi se bavila prirodnim proizvodima. Od malena sam se bavio lekovitim biljem i pratio savremenu i alternativnu medicinu, to mi je bio omiljeni hobi i nasledje od pokojne bake sa Durmitora koja me je učila prvim koracima u fitoterapiji.

Onda sam shvatio da za našu, u to vreme malu decu, nema adekvatne prirodne kreme za sitne probleme sa kožom. Otišao sam tada po preporuci prijateljice do Jelene Bogojević, izvrsnog farmaceuta iz Apoteke Kamilica, objasnio joj kakvu kremu hoću i koji su osnovni aktivni sastojci. Ona se svojski potrudila da napravi dobru formulaciju i da izabere kvalitetne sastojke, i tako je nastala čuvena BioBalsam krema koja je sada sinonim kod lekara i pacijenata za lečenje fisura, fistula, rana kod pušača i dijabetičara, za opekotine i ožiljke. Sve posle toga je istorija.

Vaša kompanija je prepoznatljiva po inovativnim, naučno zasnovanim biljnim suplementima. Šta Vas kao osnivača Prirode na Dar inspiriše da stalno tragate za novim rešenjima u ovom polju? Da li sledite najnovije trendove ili imate svoj jedinstveni kompas?

Mi smo po tome specifični i drugačiji od drugih proizvodjača suplemenata, jer se pre svega držimo domaće tradicionalne medicine i iskustava iz tradicionalnih medicina sa drugih prostora, a onda te formulacije vrlo precizno nadogradimo sa saznanjima iz savremene nauke. Trend u suplement industriji je da se nakon bilo kakve studije koja pokaže da neka biljka ili prirodna materija na nešto deluje, odmah se to komercijalizuje na mahnit način. To su vam priče o super namirnicama kao što su Godži, Kurkuma, Garsinija, Djumbir, Alge, Kefir, Kombuha, ulje Bakalara, ulje Ajkule, Hlorofil, ta razne aminokiseline, antioksidansi, betaglukani i šta sve ne, što bude neko vreme aktuelno i hit u svetu pa se polako zaboravlja.

Izbegavamo da idemo tim putem i da pratimo mainstream. Više volimo da istražimo šta je nekada bila dobra formula bilja i minerala ovde kod nas u tradicionalnoj medicini, pa da to obogatimo nekim prikladnim i kompatibilnim sastojcima koje je savremena nauka dokazala da deluje u istom smeru. Ali i to sa razumnom merom. Na primer, za prostatu se preporučuje cink i bakar, bilo bi logično staviti to u naše BioProstata kapi za prostatu, ali šta ako neka osoba ima višak teških metala u sebi, onda cink i bakar nisu za njega. Sve je danas postalo komplikovano jer je mikro trovanje svim i svačim svuda prisutno. Nerado konstatujemo, ranije su ljudi bili jednostavnije bolesni i jednostavnije su se lečili. Danas ljudi imaju niz povezanih bolesti, takozvane sindrome, što zahteva i da prirodni lekovi budu kompleksniji i da pokrivaju više tegoba.

Naši proizvodi su specifični i po tome što mi znamo koje se biljke i sastojci slažu medjusobno i kako ih uklopiti da deluju sinergijski. Izbegavamo da u formulu stavljamo biljke koje se ne slažu, to vam je kao i medju ljudima, postoje odbojnosti medju biljkama. Zatim, primetićete da mi u nekim preparatima imamo samo 3 biljke, u nekima 5, 7 ili 8 a u nekima 23 biljke, što sve zavisi na koji problem i sa kojim sastojcima treba da se deluje na zdravlje.

Početnici u ovom poslu prave tipičnu grešku kada pročitaju da neke biljke dobro deluju na prostatu pa ih sve natrpaju u jedan preparat ili pak izaberu samo jednu biljku za aktivnu komponentu i onda dodaju minerale. Odmah po formulaciji takvog preparata znaš da ga je pravio neki ambiciozni klinac koji je na internetu čitao šta deluje na prostatu, pa stavio nekoliko stvari koje se reklamiraju a da o njima ništa ne zna. On nikada neće shvatiti zašto su naše BioProstata kapi za prostatu delotvornije od njegovog suplementa kada je on „sve najače za prostatu“ ubacio u proizvod.

Da bi se napravio kvalitetan prirodni preparat moraš znati pre svega kakvu bolest lečiš, od čega ona zavisi (cirkulacija, hormoni, nedostatak nečega ili pak višak), na koje sve sistema tela moraš da deluješ da bi izazvao reakciju tela. Za takav pristup formulisanju preparata moraš znati i medicinu, nešto i biohemije, da bi sve to spojio u dobitnu kombinaciju.

Na primer, naše kapi za imunitet BioImunitet imaju Ehinaceu koja deluje na jednu vrstu imuniteta ali imaju i druge lekovite biljke koje deluju na druge vrste imuniteta. U tim kapima majčina dušica podstiče rad T ćelija imuniteta, Hajdučka trava utiče na nešto specifično kod imuniteta, itd. Zato proizvod deluje efikasnije nego da je samo Ehinacea u njemu.

To nisu znanja koja lako nalazite po knjigama i na internetu, koje će vam neko dati na izvolte, morate trudom doći do njih.

Strategija je ključna za svaki uspeh. Koji su temeljni principi poslovne strategije koja je Vašu kompaniju povela ka vrhu? Kakvim izazovima ste se suočavali na putu i kako ste ih prevazišli?

Daleko smo mi od vrha, mada smo postali vrlo prepoznatljivi i priznati. Naša strategija je bila neobična za poslovni svet jer smo mi prvo pravili preparate za nas same u kući, pa za naše rodjake i prijatelje. Tako smo krenuli, stvarali smo artikle koji su našim najbližima rešavali neke zdravstvene tegobe pa smo onda preparat koji se pokaže uspešnim i komercijalizovali.

To nije strategija koja obećava uspeh i kao neko ko je bio izvršni menadžer u velikim sistemima meni je bilo jasno od početka da to „suviše lično u poslovanju“ ograničava rast posla. Medjutim, počeli smo i još uvek radimo na tržištu koje ne prepoznaje i ne ceni kvalitet, a ja sam insistirao da svaki naš proizvod bude pre svega visoko kvalitetan, pa onda sve ostalo. Trebalo je vremena da kupci to prepoznaju, taj kvalitetproizvoda, ali jednom kada se to desi, kupci stiču poverenje u vas i kada kupe jedan proizvod i budu zadovoljni, preporučuju vas dalje i sigurni su da i kada kupe neki drugi naš proizvod biće zadovoljni.

Recimo, majka koja je svom detetu mazala guzu od ojeda i ekcema sa BioDerma kremom za osetljivu kožu ima poverenje i da uzme sebi za negu lica prirodne kreme BioDay i BioNight, uverena je da neće pogrešiti, jer zna da neće kupiti skupu jeftinoću koja se bučno reklamira već kvalitetnu kremu koja deluje.

Inovativnost je Vaš zaštitni znak. Kako uspevate da unesete kreativnost i istraživanje u svakodnevne aktivnosti kompanije? Koje metode ili strukture za podršku kreativnosti koristite?

Mislim da je to stvar karaktera pre svega. Kada god radimo na nekom novom preparatu prodje dugo vremena dok se ne osmisli, istestira, pa tek onda plasira na tržište. Takodje, da bi čovek bio inventivan mora da ima i veliki fond znanja iz raznih oblasti, da povezuje činjenice i saznanja, te da saradjuje sa drugima, pre svega boljima i stručnijima od sebe. Kad god sam imao neku ideju za novi proizvod, kad god sam napravio koncept proizvoda, odlazio sam kod stručnjaka koji imaju viši nivo ekspertize i znanja, koji su analizirali i menjali ono što su mislili da treba, sve da bi proizvod bio bolji.

Uvek sam prihvatao pametne predloge od mojih saradnika, jedino sam na već pomenutom BioBalsamu ostao čvrst u principu da ne menjam osnovni princip proizvoda da bude 100% prirodan, jer je uz malo hemije proizvod mogao da bude još „bolji“. Medjutim, to nisam hteo da prihvatim i to se pokazalo kao ispravna odluka jer je BioBalsam zaista neprevazidjena krema. Toliko je bolji od sličnih melema da je to zaista fantastično.

Ali imam i suprotan primer, na primer BioX krema za rozaceu, gde sam hteo da i ona bude potpuno prirodna ali me je gdja Snežana Djukanović, izvanredan i kreativan farmaceut iz Primaderme, ubedila da će krema biti mnogo efikasnija ako bude pola pola, pola prirode a pola hemije u njoj, te da to neće štetiti kremi već biti samo od koristi. I bila je u pravu, BioX je neobično dobra krema za rozaceu.

Više stručnih ljudi, razmena ideja i zdrav razum su osnova dobre inventivnosti a ne slepo maštanje preduzetnika šta on sve može da napravi svojom vizijom.

Potrošači su srce svakog biznisa. Kako ste izgradili tako lojalnu bazu kupaca za Vaše suplemente? Šta, po Vama, najviše cenite kod Vaše publike i kako im se nastojite zahvaliti na poverenju?

Kao što rekoh, kvalitet proizvoda je ono što stvara lojalnost kupaca. Trenutak kada smo postali svesni da smo uspeli i da imamo budućnost u ovom poslu je kada su kupci počeli da se vraćaju i da ponovo uzimaju naše preparate, što znači da im pomažu. Zatim su nas preporučivali svojim prijateljima i na kraju smo došli do toga da nam se kupci javljaju i govore kako im je njihov lekar preporučio da uzmu naše proizvode, najčešće Biogast kapi za gastritis, BioColon kapi za nervozna creva, BioLiver za visok holesterol, Biocapillary za srce i cirkulaciju, te naše kreme BioBalsam za rane i Biohemor kremu za hemoroide.

Kad lekar preporučuje tvoje proizvode pacijentima, a mi nikada nismo čuli za tog lekara iz Niša, Zrenjanina, Novog Sada, Paraćina, Vršca, niti smo uopšte radili bilo kakav marketing sa lekarima, nismo „kupovali“ njihovo poverenje na bilo koji način, znaš da se tvoj proizvod sam izborio svojim kvalitetom na tržištu i stekao poverenje i kod zvanične medicine. Neću biti lažno skroman, zaista smo oduševljeni i ponosni da imamo preporuke lekara.

Uz to, mi pokušavamo da budemo vrlo efikasni kada je bilo kakav problem sa kupcem u pitanju, uvek izlazimo u susret i rešavamo to na zadovoljstvo kupca a često na našu štetu. Ali mi kupce shvatamo kao prijatelje, mi radimo ovo zbog njih i zbog toga što volimo da se ovim poslom bavimo a ne da bi samo uzeli novac i pobegli čim posao stane. Gledamo dugoročno, hoćemo da se ovim poslom bavimo i za 10, 20, 30 godina i zato imamo prijateljski odnos sa kupcem.

Vrlo često se dešava da odbijemo da prodamo naše proizvode kupcima koji imaju veru i nadu da će im neki naš proizvod  pomoći ali nemaju adekvatnu dijagnozu, to jest ne znaju šta im je ili pak misle da će im nešto pomoći jer su tako pročitali na internetu. Svako drugi bi im prodao proizvod bez razmišljanja i zaradio ali mi to ne radimo, jer nećemo da neko kupi naš proizvod koji mu neće pomoći.

Često nam se dešava da kupci hoće da kupe BioColon kapi za nervozna creva jer im je doktor rekao da imaju taj sindrom. Mi ih onda pitamo da li imaju česte stolice ili pak opstipaciju, pošto BioColon dobro deluje na one osobe koje imaju nervozna creva ili kolitis sa čestim i tečnim stolicama, pomaže da se creva smire i smanji broj stolica. Nije za one osobe koje imaju konstipaciju, neće im puno pomoći, pa ih ubedjujemo da probaju neki drugi preparat kao što su BioLaksativ kapi za opstipaciju ili sredstvo nekog drugog proizvodjača. Nije nam cilj samo prodati, cilj nam je da većina kupaca bude zadovoljna, da znaju da smo na neki način i prijatelji a ne samo prodavci.

Vaša kompanija doživljava interesantne stope rasta. Postoje li trenutno veliki planovi za razvoj, širenje ili nove linije proizvoda? Šta misli osnivač Prirode na Dar kako će Vas ova dinamika voditi u budućnost?

Kada je nešto malo, kao što smo to mi, sve izgleda kao veliki rast, ha, ha. Mada ima i toga da mi nismo do sada iskoristili ni 20% potencijala za rast koji imamo jer radimo vrlo konzervativno, smireno i bez stresa. I bez mnogo rizika i trčanja. A to u poslu znači da ne iskorišćavate sav potencijal koji imate. Ali mi smo u miru sa tim, ne žurimo se nigde. Svake godine imamo relativno visoke stope rasta i ako radimo „sa kočnicom“. No, to je naš izbor jer ne bi da se izgubimo u slepoj trci da zaradjujemo više i imamo više. Ovo je sasvim u redu, za sada.

Trenutno smo u fazi plasiranja novih proizvoda, počinjemo sa prirodnim suplementima u kapsulama. I tu imamo vrlo atraktivne i sjajne originalne proizvode made in Priroda na Dar, koje ćemo ponuditi tržištu. Ističem Uromix kapsule propolisa sa lekovitim biljem za mokraćne kanala i prostatu, izvanredan proizvod za one koji imaju upale mokraćnih kanala, cistitis i probleme sa prostatom.

Kao neko ko dolazi iz korporativnih biznisa sa mnogo višeg nivoa, meni je potpuno jasno kako firmu mogu da podignem na viši nivo, ali mi je isto tako jasno koliko bih imao „neprirodnih odricanja“ na tom putu. A priroda uvek napreduje polako i balansirano, pa ćemo tako i mi, bez požurivanja.

Svaki uspeh nosi sa sobom odricanja i izazove. Koje ste žrtve morali da podnesete da biste došli do ovog nivoa i kako ste održali motivaciju u teškim trenutcima?

Nije bilo do sada odricanja i mnogo teških trenutaka. U svakom poslu ima prepreka i problema, ali iza nas ne stoji nikakav težak put da bi sada isticali kako smo preko trnja do zvezda stigli. Nije bilo žrtava, porušenih mostova, zgarišta, pa onda uspona, uspeha i sreće, nema nikakve herojske priče. Ne bi da pravimo mitove kada nema osnove za to. Počeli smo mirno da radimo i uz Božiju pomoć iz godine u godinu napredovali bez nekih velikih turbulencija.

Liderstvo je ključno u svakom preduzeću. Koji su Vas liderski principi i kako ih primenjujete u kompaniji? Šta su za Vas odlike dobrog vođe?

Pitanjem liderstva sam se bavio kada sam bio u korporativnom biznisu, gde je mnogo važno kako vodite i motivišete velike timove ljudi. U mojoj maloj firmi Bašta Balkana, nemam nekih velikih potreba da budem lider. Zapravo, svi koji rade u firmi i oko firme, jer imamo dosta spoljnih saradnika, svi rade od kuće, daljinski. Tako smo dobro organizovani i koristimo sve logističke mogućnosti koje nam pružaju druge firme, da se mi unutar firme ne vidjamo. Vidimo se na nekom ručku ili kafi, jednom u par meseci. Svako radi ono što mu je zaduženje a moja uloga je da s vremena na vreme prokontrolišem procese i upozorim ako se neko ulenjio. Prepuštam odgovornost i inicijativu saradnicima.

Recimo, portal Bašta Balkana koji ima puno posetilaca, godinama unazad samostalno uredjuje gosn Goran Mitrović, novinar, ne mešam mu se u posao i čak prodje nekoliko nedelja a da i ne stignem da pogledam šta se na portalu objavljuje. Imam poverenje u saradnike, to mi je liderski stil, sada. Da vodim kompaniju od 500 zaposlenih, verovatno bih bio mnogo manje poverljiv a više napregnut da iskontrolišem i poguram ključne saradnike, uz dosta šargarepe i batine.

Svest o društvenoj odgovornosti je sve značajnija. Kako Vaša kompanija doprinosi zajednici i životnoj sredini? Ima li inicijativa ili programa na koje ste posebno ponosni?

Ta priča o društvenoj odgovornosti je tema oko koje se pune preteruje i gde je mitologizacija i demagogija na delu. Te brini o ovome, te o onome, te čuvaj ovo, te čuvaj ono, kao da su neke teme sada najvažnija stvar na svetu i kao da svi treba da ginemo da bi spasili planetu. Stvara se od strane politike i medija veštački pritisak ka običnim ljudima gde mu mesto nije. To se zove eko anksioznost, stres od društvene odgovornosti i nametnutih ekoloških tema.

Mi se ne bavimo time, nas vode hrišćanske vrednosti i moral, a to znači da ne ugrožavaš nikoga, da ga ne potcenjuješ, da ništa ne siliš, da budeš dobri samarićanin kad zatreba a ne po zadatku, da što više težimo jednostavnom i prirodnom životu, da ne robujemo tehnologiji i progresivizmu da svi moramo da budemo moderni i u trendu. Eto, mi nismo moderni, nismo u trendu i volimo da se bavimo retro stvarima jer su ljudi i u davna vremena bili pametni i nalazili inteligentna rešenja. Sjaj tehnologije otupljuje zdrav razum i demagogija progresa obuzima ljude lako.

Mi ćemo posaditi par desetina drveta tamo gde treba, pomoći ćemo manastir koji se brine o autističnoj deci, edukovaćemo ljude šta je zdrava ishrana i zdrav pristup životu, ali nećemo to bombastično objavljivati na društvenim mrežama zbog lajkova, niti vrištati što je djubre ovamo ili onamo, što je vazduh zagadjen, što medijima haraju devijacije i perverzije, što svuda ima prevara i laži.

Gledaćemo da mi budemo bolji, da damo lični primer. Pomoći ćemo nevidljivo kad i kome možemo i nastaviti tiho dalje, kao što se u jevandjelju po Mateji kaže: „A ti kad daješ milostinju, neka tvoja levica ne zna šta čini tvoja desnica.“

Za one koji ne znaju značenje ove čuvene pouke, ona kaže da kada nekome daruješ nešto, ne pamti to kao uzvišen čin, ne gordi se, nego pomogni onome kome treba a ne zbog toga da bi ti sebi izgledao plemenitiji.

Šta savetujete onima koji tek kreću na put preduzetništva, posebno u polju zdravlja i wellnessa? Koje su najvažnije lekcije koje ste naučili na svom putu?

Iskreno, nemam savet. Mogao bih da nekoga posavetujem za neki konkretan problem, to i danas radim, ali na ovako generalno pitanje nemam odgovor. Svako je kovač svoje sudbine, odnosno zna se da je svaka firma ili posao slika osnivača, onoga šta je on i šta hoće.

Industrija parafarmacije i wellnesa je vrlo konkurentna i teška za probijanje na tržištu. Većina proizvodjača kopira glavne trendove a originalni i autentični projekti se teško do nikako probijaju, jer su pioniri na tržištu koje ih ne prepoznaje. Na primer, striktno poslovno govoreći, meni je mnogo lakše da zaradim milione tako što ću uz solidnu infrastrukturu i nešto veću investiciju prodavati generičke suplemente, minerale, vitamine, enzime i amino kiseline opštoj populaciji i bodibilding i fitnes zajednici. To je veliko tržište koje samo raste i ko zna da se bavi distribucijom i marketingom naći će svoje mesto ali to nije ništa originalno, autentično i neće podići kvalitet života naše zajednice. Svi će prodavati kineske ili indijske suplemente sumnjivog kvaliteta i to je to.

S druge strane, Priroda na Dar ima drugačiji put i pravi proizvode koji nisu u trendu i koji nisu uočljivi na prvi pogled. Ali zato pomažu onima koji ih prepoznaju. Svako treba sam da odluči šta će i kuda će.

Kako vidite budućnost tržišta biljnih suplemenata? Koje predstojeće trendove ili izazove očekujete i kako se Vaša kompanija za njih priprema?

Vrlo je jasno u kome pravcu ide tržište suplemenata, na delu su dva modela, američki i evropski. Američki model je postavka liberalnog tržišta, svi skoro sve mogu da prave i plasiraju bez jakih ograničenja dok ne prekrše zakon. U Americi se prodaje vitamin D u tableti od 10.000 IJ, dok u Evropi ne smete više od 2.000 IJ da prodajete. U SAD možete osmisliti i plasirati skoro bilo šta od suplemenata što nije očigledno toksično jer je regulacija suplemenata labava. Medjutim, ako se dokaže da je suplement štetan i neko vas tuži, kazne su drakonske i vaša karijera je gotova. Tamo postoji premisa da nećete plasirati nešto štetno i toksično i da kupci sami odlučuju šta će i kako koristiti.

Zato u Americi čim izadje i neka najmanja naučna studija da nešto, biljno ili mineralno, negde pomaže, odmah krene histerija da se ta informacija komercijalizuje u vidu suplementa. A te informacije kojima se poslovni ljudi vode i plasiraju kupcima su mahom polovične i stvaraju zabunu, zavode na pogrešan put onoga ko poželi da takav artikal koristi. Na primer, borovnica ima najveći antioksidantni potencijal na svetu, što zvuči super. I sada ljudi fanatično kupuju suplemente od borovnice ali ona zna da vam pravi problem sa snižavanjem šećera i stezanjem creva, a niko vam to ne objasni. Uz to, ona ima velika antioksidativna svojstva kao sveža divlja borovnica ubrana u šumi a ne kao sprašena hibridna biljka sa plantaže koja je spakovana u kapsulu ili kesicu soka. Ima mnogo preterivanja i manipulacije na tržištu suplemenata.

S druge strane u Evropi i kod nas je sve vrlo regulisano i ne možete bilo šta da prodajete, sve mora država kroz svoje mehanizme da iskontroliše i odobri. U tom smislu je EU dosta restriktivnija i smanjuju se mogućnosti za bezvredne suplemente ali donekle i za inovativne proizvode, jer se u odobravanju suplemenata svi drže smernica iz zvanične farmakopeje, smernice koje znaju da ograniče upotrebu nekog suplementa.

Na primer, mnogim lekovitim biljkama se ne priznaje širi spektar lekovitosti koja je zabeležena u tradicionalnoj medicini, jer je nauka kroz ispitivanje utvrdila da u njoj nema aktivnih materija koje bi delovale na neki zdravstveni problem, onako kako medicina misli da treba da deluje. Daću primer, za bokvicu (Plantago) postoje studije da deluje na pluća, ali ne postoji studija da deluje na prostatu i ako pokušate da napravite suplement za prostatu sa bokvicom, država ga neće odobriti, nema na osnovu nikakvog naučnog rada da to učini.  Tu postoji problem, jer se može desiti da vam pri kategorizaciji suplemenata institucija koja zastupa državu, kod nas je to Farmaceutski fakultet, ne odobri ili drastično izmeni prvobitnu formulu.

Na žalost, primetan je trend da su zakoni u EU sve restriktivniji u domenu inovativnosti novih parafarmaceutskih proizvoda, kako u domenu klasifikacije, tako i u ograničenjima oko proizvodnje i nabavke sirovina. Zapravo se na opštem planu favorizuju veliki proizvodjači i njihove infrastrukture, malim firmama se ostavljaju mrvice sa stola.

Još jedna stvar koja odredjuje tu industriju je tržište sirovina – izvor i mogućnost nabavke sirovina. Kod nas se skoro 80% stvari za suplemente i kozmetiku nabavlja iz Kine ili Indije. Mi smo, na primer, hteli da plasiramo na tržište neke nove suplemente sa domaćim lekovitim biljem i suočili smo se sa tim da tih nekih lekovitih biljaka nema u formi ekstrakta. Ima ih u Kini ali ne i kod nas od našeg lekovitog bilja. Zbog toga malo njih stvara domaće autentične proizvode, većina ih kupuje kao gotove u Kini i Indiji, pa ih samo ovde rebrendira sa svojom markom.

Mi imamo primer našeg Golden Šveden bitera, koji je odgovorno tvrdim najbolji Šveden biter na svetu. Mi ga u kući koristimo i hteo sam da pijem najbolji mogući eliksir. To je vrlo ličan proizvod u tom smislu, i tu nisam imao nikakvog kompromisa sebe radi. Dok svi proizvodjači Šveden bitera u svetu koriste veštački kamfor jer je jeftiniji, mi stavljamo prirodni koji je dosta skuplji. Niko više ne stavlja šafran u eliksir jer je on ekstremno skup. Većinu sastojaka za njegovu proizvodnju mi uvozimo iz inostranstva, jer nekih biljaka i začina koji se koriste za njegovu proizvodnju jednostavno nema kod nas u zemlji. Moramo da uvozimo pomenuti šafran, jasenak, tamjan, karanfilić, muskatni orščić, crvenu glinu, shilajit, tako redom, da bi dobili ono što Šveden biter jeste. Ponekad nije lako kada se susretnete sa tim problemima, posebno u početku poslovanja.

Da li Vas zanimaju potencijalne investicije ili partnerstva za budući rast Vaše kompanije? Koje kriterijume tražite kod potencijalnih partnera i šta im nudite u zamenu?

Na nešto većem nivou poslovanja mi postajemo jako zanimljivi fondovima i većim farmaceutskim firmama jer imamo izuzetan potencijal za rast. Svako bi poželeo da uloži u kompaniju koja nije iskoristila ni trećinu potencijala, jer se brzo može vratiti uloženo. U biznisu se lako vidi nečiji potencijal. Radio sam pre dve decenije u velikom fondu koji je kupovao velike i srednje firme po Srbiji i analizirao sam firme koje smo planirali za nju diližens. Brojevi sve pokažu.

No, u ovom trenutku nemamo potreba da neko uloži u nas jer i bez toga rastemo i napredujem uz likvidne finansije. Uvek možemo uzeti kredit iz banke ako nam zatreba za finansiranje proizvodnje ili plasmana. Jedino mesto za partnerstvo sa nekim je distributer – da nas distribuira veća distributivna kuća, jer bi to brzo povećalo prodajne rezultate bez ulaganja, pošto oni imaju infrastrukturu i logistiku.

Ako mi sada radimo plasman naših proizvoda sa 300 prodajnih mesta, neka dobra distributivna kuća bi sutra plasirala naše proizvode u 2000 apoteka, prodavnica. Našu izvanrednu BioHemor kremu za hemoroide bi umesto 300 apotekara sad nudilo njih 2000 i sigurno bi se 3 do 5 puta bolje prodavala. To je win win situacija i za nas i za njih, distributera. Doći će i taj trenutak.

Na ličnoj noti, šta Vam najviše pruža zadovoljstvo u ovom poslu? Da li postoji trenutak, projekat ili postignuće za koje ste posebno ponosni?

Ima puno zadovoljstva u ovom poslu. Neću zaboraviti trenutak kada nas je pozvao jedan stariji bračni par iz sela Malča pored Niša- Hteli su da nam se lično zahvale jer je suprug uz pomoć naših BioCapillary kapi za cirkulaciju prohodao. Imao je problem sa zapušenim krvnim sudovima u nogama, postojala je jako slaba cirkulacija i nije zbog toga mogao da valjano hoda, noge su mu bile slabe i teške, mahom je ležao. Koristio je naše kapi par meseci i došao do nivoa da normalno hoda i radi oko imanje. Bili su presrećni a i mi kada smo ih čuli. Nema novca koji može da te učini srećnim kao takvo priznanje koje ti neko ko ozdravi pošalje.

Imamo puno takvih poruka zahvalnosti koje stižu kako iz zemlje tako i sa drugih kontinenata za sve naše proizvode. Sećam se žene koja više od 10 godina nije spavala, imala je tešku i hroničnu nesanicu. Pila je naše BioRelax kapi i posle druge bočice nam se javila da nam kaže da sada spava 6 sati dnevno, da je preporodjena.

A inače posebno sam ponosan na stvaranje naša dva proizvoda, BioBalsam kreme i Golden Šveden biter eliksira, jer su to dva svetska proizvoda po svim kriterijumima. Svako ko ih proba, bilo gde u svetu, bude oduševljen.

Hteo bih da vam ispričam jednu anegdotu, desila se na početku našeg postojanja a i oslikava neke naše principe poslovanja. Sećam se da sam jednog proletnog dana bio u gradu na ulici kada mi je zazvonio telefon sa nekim meni čudnim pozivnim brojem, neko inostranstvo. Javim se. Sa druge strana gospodja koja mi se obraća na srpskom i predstavlja kao jevrejka našeg porekla, kaže da sada živi u Izraelu i da ima molbu za nas. Priča mi da boluje od psorijaze godinama unazad i da želi da se tretira preparatima po knjizi „Zdravlje iz Božije apoteke“ koju je napisala austrijska travarka Marija Treben, te da nas moli da za nju napravimo te preparate iz knjige jer ona ne može da dodje do svih sastojaka. Platiće koliko treba.

Stvarno jeste problem doći do nekih sastojaka. No, mi to možemo da rešimo ali nisam nameravao da pravim preparate za psorijazu jer je to vrlo mušičava autoimuna bolest, osobe sa tim problemima često moraju da menjaju preparate jer se posle nekog vremena iscrpi njihova efikasnost. Uz to, takve osobe imaju utisak stigme zbog promena na koži i nisam uopšte nameravao da im prodajem nešto za šta nisam siguran da im pomaže, da ih ne bi dodatno povredio.

Ipak, gospodja je bila jako uporna i na kraju smo odlučili da pratimo te formule i napravimo za nju BioDerma kapi za psorijazu, zapravo prvo je bio čaj, pa smo posle prešli na kapi jer su praktičnije i efikasnije. Odlučili smo i da napravimo BioCalendula nevenovu kremu i BioDerma kremu za oseljivu kožu, potpuno prirodni preparati, svi zajedno.

Na naše iznenadjenje pokazalo se da taj set proizvoda pomaže osobama sa psorijazom. Naravno, ne svima i ne stopostotno, ali pomaže, smiruje crvenilo, svrab, osipe. Na kraju smo odlučili da te preparate imamo stalno u ponudi, jer uvek nekome zatrebaju, ali ih prodajemo po minimalnoj ceni. Zapravo, više imamo troška oko proizvodnje tih artikala i lakše bi nam bilo da ih ukinemo, nego što ih radimo, ali smo odlučili da na taj način pomognemo osobama koje imaju psorijazu, shvatili smo to kao neku našu filantropsku misiju da osobe sa psorijazom imaju dostupnu prirodnu terapiju po subvencionisanoj ceni. Priroda daruje.

Kako usklađujete profesionalne i lične obaveze? Postoje li rituali ili strategije koje Vam pomažu da održite zdravu ravnotežu?

Da, postoji i vrlo je retro, nikada ne radim nedeljom i na crveno slovo, kada je crkveni praznik. To mi je jedina ličns strategija koje se držim. Zapravo to i nije strategija, to je poštovanje Božijih zapovesti. Prosečnom čoveku je to neshvatljivo i reći će da sam ja verski zatucan, glup i neekonomičan, jer propuštam mogućnost da radim i zaradim. Materijalisti to izgleda tako očigledno, jer je sve u novcu i koristoljublju. Meni to nije bitno niti se osvrćem na takva razmišljanja, nek misli i radi ko šta hoće.

Kada bi materijalista video „prozorljivim očima“ ono što je iza pojavnog sveta, možda bi shvatio da onaj koji poštuje nedelju i crkvene praznike, možda radi i zaradjuje manje, ali živi zdravije i lepše, zaobilaze ga teške bolesti i komplikovani porodični problemi, ima više vremena za porodicu i prijatelje, jer kako on poštuje Boga možda mu Bog to vrati kroz neočekivane dobitke na poslu ili blagoslove u životu.

Tu nemam dilemu i uverio sam se da hrišćani koji se drže crkvenih zapovesti i žive liturgijski dobijaju velike blagoslove. I nemaju potrebu da budu progresivni i moderni ni u poslu ni u životu. Retro je ok.

Na kraju, imate li poruku za naše gledaoce i čitaoce koji ovo čitaju? Šta biste im želeli da zapamte iz ovog intervjua?

Jedina poruka bi mi bila da u Srbiji postoji mala firma Bašta Balkana koja je kreirala veliki portal sa puno pametnih i korisnih tekstova, te da pravi prirodne proizvode Priroda na Dar koji ljudima pomažu, U toj firmi se radi lagano, polako, niko nigde ne žuri, nema ambicije, nema takmičenja, nema stresa, niko nikoga ne kinji, ne jurimo rezultat, držimo se hrišćanskih vrednosti i ne radimo nedeljom i crvenim slovom.

Osnažio bih sve hrišćane koji se ne usudjuju da hrišćansko poimanje sveta uključe u svoj biznis, da ne budu nesigurni i neodlučni, da se ne boje šta će neko o njima reći ili misliti, da se ne zanose prolaznim obmanama ovog sveta. Citirao bih izreku iz Jevandjelja po Mateji koja o tome govori:

“Uđite na uska vrata! Jer široka vrata i prostran put vode u propast i mnogi njime idu. Kako su uska vrata i tesan put koji vodi u Život! Malo ih je koji ga nalaze.”

Amin.

Redakcija magazina