IZVOR GUBITKA NEURONA
Istraživači su se fokusirali na RNK (ribonukleinsku kiselinu) i kako ona može da izazove smrt moždanih ćelija ili da joj doprinese.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije i procenjuje se da pogađa oko 32 miliona ljudi širom sveta.
Dok naučnicima još uvek nije jasno šta je pravi uzrok Alchajmerove bolesti, oni znaju da gubitak neurona u mozgu igra važnu ulogu.
Sada, u novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, istraživači sa Univerziteta Nortvestern pronašli su mogući novi uzrok smrti neurona kod Alchajmerove bolesti kroz toksične RNK niti.
Šta je uzrok gubitak moždanih ćelija kod Alchajmera?
Doktor Markus Piter sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Northvestern kaže da su on i njegov tim odlučili da se fokusiraju na ono što uzrokuje gubitak moždanih ćelija kod Alchajmerove bolesti nakon što su pre nekoliko godina otkrili novi i moćni mehanizam protiv raka.
„Pretpostavili smo da ovaj mehanizam, iako moćan u ubijanju ćelija raka, može pod određenim okolnostima ubiti i normalne ćelije. Tražili smo bolesti koje karakteriše gubitak ćelija, kao što su neurodegenerativne oboljenja, i predvideli smo da će pacijenti koji pate od takvih bolesti imati nižu stopu raka“, objasnio je dr Piter.
Pronašli su ga u Alchajmerovoj bolesti, jer je više puta opisano da pacijenti sa Alchajmerom retko oboljevaju i od raka. Tako su, kaže, testirali da li naš originalni kod za ubijanje raka doprinosi patologiji Alchajmerove bolesti i pronašli su dovoljno dokaza za to.
Da li RNK može da doprinese ili uzrokuje smrt moždanih ćelija?
Za ovu studiju, dr Piter i njegov tim analizirali su mozgove nekoliko izvora, uključujući mišje modele Alchajmerove bolesti, neurone izvedene iz matičnih ćelija osoba sa i bez Alchajmerove bolesti i osobe starije od 80 godina sa kapacitetom memorije ekvivalentnim osobama od 50 do 60 godina.
Tokom studije, istraživači su se fokusirali na RNK (ribonukleinsku kiselinu) i kako ona može da izazove smrt moždanih ćelija ili da joj doprinese.
Prema dr Piteru, svaka osoba ima različite klase RNK u svim svojim ćelijama, a dve od njih su najrelevantnije za nalaze ove studije.
„Prva klasa su dugačke RNK, tzv. mesindžer (m)RNK koje kodiraju proteine zbog kojih sve naše ćelije funkcionišu. One se pretvaraju u proteine, a (m)RNK su dugačke stotine ili hiljade nukleotida“, objasnio je on.
Druga klasa su kratke (s)RNK, za koje je dr Piter rekao da su dugačke 19-22 nukleotida.
„Ova klasa deluje tako što potiskuje aktivnost dugih iRNK. To rezultira blokom pretvaranja dugih mRNK u proteine“, dodao je lekar.
Kako „kod za ubijanje“ može uticati na opstanak zdravih neurona?
Tokom prethodnih istraživanja, dr Piter i njegov tim pronašli su kod ugrađen u (s)RNK koje su dugačke samo šest nukleotida.
„Kada je ova sekvenca prisutna na određenoj poziciji ovih (s)RNK, oni ubijaju sve ćelije. Kratku sekvencu smo nazvali „kod za ubijanje“. Ćelije umiru zato što (s)RNK koje nose kod selektivno potiskuju (m)RNK koje kodiraju proteine koji su kritični za opstanak svih ćelija“, naveo je dr Piter, pa nastavio:
„Baš kao što mi imamo organe bez kojih ne možemo da živimo (npr. srce), ćelije imaju proteine bez kojih ne mogu da žive. (s)RNK koje nose kod za ubijanje potiskuju takve proteine i ćelije umiru. Zanimljivo je da (s)RNK koje nose šifru ubijanja mogu biti izbalansirane (s)RNK koje ne nose šifru ubijanja. Oni deluju kao zaštitnici kada su prisutni u velikim količinama.“
Doktor Piter je rekao da njihov model sada predviđa da u svakoj normalnoj ćeliji postoji dovoljno zaštitnih (s)RNK da uravnoteže toksične.
„Moždane ćelije su takođe zaštićene ovim netoksičnim (s)RNK, ali su posebno osetljive na toksične (s)RNK. Sada pokazujemo da sa godinama, količina zaštitnih (s)RNK opada, a količina toksičnih raste. To bi trebalo da se desi svima nama. Međutim, kada su prisutne veće količine toksičnih RNK, tada u određenom dobu zaštita više neće biti dovoljna i može se pojaviti patologija, jer toksične (s)RNK sada mogu ubiti neurone“, zaključio je doktor.