MINIMIZUJE ŠANSE ZA INFARKT
Australijski istraživači hteli su da istraže da li suplementi vitamina D mogu poboljšati zdravstvene ishode i smanjiti učestalost velikih kardiovaskularnih incidenata.
Vitamin D je rastvorljiv u mastima koji vaše telo prirodno proizvodi kada je vaša koža izložena suncu. Ali uprkos tome što imamo sopstvenu mašineriju za sintezu ovog vitamina, nedostatak vitamina D je i dalje uobičajen zdravstveni problem u svetu.
U stvari, samo u SAD za 42 procenta odraslih i 50 procenata dece uzrasta od jedne do pet godina se kaže da imaju nedostatak vitamina D. Oko 70 odsto dece između šest i 11 godina takođe ima loš status ovog vitamina.
Nedostatak vitamina D dovodi do mnogih ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su hipokalcemija (nizak nivo kalcijuma u krvi), hiperparatireoidizam (preterano aktivne paratireoidne žlezde), rahitis (slabe kosti kod dece), osteomalacija (meke kosti kod odraslih) i osteoporoza. Zbog toga je dobijanje dovoljno vitamina D kroz izlaganje suncu i iz ishrane ključno za optimalno zdravlje.
Održavanje zdravog nivoa vitamina D ne samo da vam pomaže da izbegnete gorepomenuta stanja, već bi, prema nedavnoj studiji australijskih istraživača, takođe moglo pomoći da smanjite rizik od velikih kardiovaskularnih događaja, kao što je srčani udar.
Vitamin D i vaše srce
Ćelije u gornjem sloju vaše kože, koje se nazivaju epidermalne ćelije, prirodno sadrže provitamin D3 (7-dehidroholesterol), prekursor vitamina D3.
Kada ultraljubičasto zračenje sunca pogodi vašu kožu, uzrokuje da se provitamin D3 pretvori u pre-vitamin D3, koji se zatim transformiše u vitamin D3 pre nego što se transportuje u jetru. U jetri se vitamin D3 podvrgava 25-hidroksilaciji da bi se formirao kalcifediol (25-OH-D), glavni cirkulišući oblik vitamina D u ljudskom telu. Ovo jedinjenje se podvrgava još jednoj transformaciji u vašim bubrezima da bi se formirao kalcitriol (1,25-dihidroksivitamin D), što je aktivni oblik vitamina D.
Ali osim vaših bubrega, istraživanje je otkrilo da je vaš vaskularni sistem takođe mesto konverzije kalcifediola u kalcitriol. Zapravo, receptori za vitamin D se eksprimiraju u ćelijama širom vašeg vaskularnog sistema, a mnoge od ovih ćelija takođe eksprimiraju enzim, 1a-hidroksilazu, koji može transformisati kalcifediol u kalcitriol.
Ovaj aktivni oblik vitamina D ne samo da smanjuje upalu, već pomaže i u regulisanju renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema, koji je odgovoran za regulisanje krvnog pritiska i kardiovaskularne funkcije. Ova ključna uloga vitamina D sugeriše da bi mogao uticati na kardiovaskularne bolesti.
Opservacione studije su otkrile inverznu vezu između nivoa kalcifediola u krvi i rizika od kardiovaskularnih bolesti, što znači da je veća koncentracija 25-OH-D u krvi, manji je rizik od ovih bolesti.
Da bi dalje istražili ove koristi, australijski istraživači su pokrenuli postupak kako bi istražili da li suplementi vitamina D mogu poboljšati zdravstvene ishode i smanjiti učestalost velikih kardiovaskularnih incidenata među osobama starosti od 60 do 84 godine.
Istraživanje
Od učesnika (ukupno 21.315) zatraženo je da uzimaju mesečne doze od 60.000 IU vitamina D ili placebo tokom pet godina. Oni sa hiperkalcemijom, hiperparatiroidizmom, kamenom u bubregu, osteomalacijom ili sarkoidozom, kao i oni koji su uzimali manje od 500 IU vitamina D dnevno, isključeni su iz studije.
Od više od 21.000 upisanih učesnika, 16.882 je završilo period intervencije. Preko 80 procenata je prijavilo saglasnost (tj. uzimanje svojih mesečnih doza), a 1.336 je doživelo veliki kardiovaskularni incident tokom ispitivanja.
Nakon analize podataka učesnika koji pokrivaju prijeme u bolnicu i smrti povezane sa velikim kardiovaskularnim incidentima, kao što su srčani udar, moždani udar i koronarna revaskularizacija (procedura za obnavljanje dotoka krvi u srce), istraživači su izvestili da je stopa velikih kardiovaskularnih incidenata bila devet procenata niža među učesnicima koji su uzimali vitamin D od onih koji su uzimali placebo.
Konkretno, stope srčanog udara i koronarne revaskularizacije bile su niže u grupi sa vitaminom D, dok nije primećena razlika za moždani udar između dve grupe.
Iako su učesnici koji su uzimali lekove za srce i pre početka ispitivanja imali najnižu stopu velikih kardiovaskularnih događaja, istraživači su pojasnili da uticaj takvih lekova na ishode studije nije bio statistički značajan. Oni su istakli potencijalnu korist koju imaju suplementi vitamina D za smanjenje rizika od ozbiljnih srčanih incidenata, kao što je srčani udar, i pozvali na dalju procenu uloge vitamina D u održavanju zdravlja srca, posebno među starijim osobama.