TETA ŠMIRKA
Teta Šmirka posao radi bolje od Supermena, Betmena i ostalih kulturno zaostalih fiktivnih lacmanština.
U gradu tom i tom, ne znam kom vladala je provincijalna čamotinja. Svaki takav gradić je ista bara, ribnjak za negovanje svakovrsnog mira „tovljenih šarana“ zadovoljnih netalasanjem. San mnogih stanovnika velikih gradova se baš tamo lagodno živi.
Kultura kulturnih žarišta je varoški problem. Imaju svoju, šta će im tamo neko kvazikulturno talasanje? Ćutomani igraju šah, pričljivci imaju kafanske karirane stolnjake. Magični svet žena neguje neuhvatljive komunikacije. Traju vekovima. Sateliti, obaveštajne službe, društvene lacmanske mreže su loše dosetke. Mladost ide svojim bujnim tokovima…
Naš grad imao je sreću da kanališe (ne)kulturne uplive i bujice. Pojavila se ambiciozna žena svesna svoje misije. Ispala je iz mirnih bračnih voda. Bivši muž umesto da igra šah dohvatio se kariranih stolnjaka. No, ćutao je i pio previše alkoholnih pića. Bar da je pričao da alkohol izađe u etar i srećniji doće do toplog doma. Postao je nefunkcionalan muž i loš uzor deci. Razvede se mučenica. Strasno se dohvatila kulture, poče da šmirka!
Vratio se satiričar iz gradića tog i tog, ne zna kog… Teta Šmirka ukrotila malovaroškom šmirom satiru „neobuzdane“ književne večeri. Veštim šmiranjem je anestezirala publiku, lokalne medije, neka „olujna talasanja“ neprilična ušuškanoj varošici. Ušnirala šmirom teta Šmirka neukrotive bodlje satire.
Umetnost mirnog ribnjaka je pobedila. Ujedljivi satirični štukac zažalio što nije debeli tamošnji šaran. Teta Šmirka posao radi bolje od Supermena, Betmena i ostalih kulturno zaostalih fiktivnih lacmanština.