EKOLOŠKI KORISNO, A ZDRAVSTVENO?
Ispostavilo se da GMO ulje repice rešava veliki problem sa norveškom industrijom lososa, a to je manjak prirodnog „ružičastog“ pigmenta u ovoj ribi.
Vlasti u Norveškoj odobrile su genetski modifikovano ulje uljane repice, poznato i kao kanola ulje, kao hranu za svoju industriju uzgajanog lososa.
To se dogodilo uprkos činjenici da se GMO kanola ulje uzgaja korišćenjem zabranjenog herbicida zvanog glufosinat, koji je povučen sa francuskog tržišta još 2017. godine, jer je dokazano da šteti ljudskoj reprodukciji.
Prema izveštajima, Norveška agencija za bezbednost hrane odobrila je GMO ulje kanole za svoju industriju lososa, jer ono sadrži omega-3 masne kiseline koje su zdrave za organizam čoveka.
Takođe, GMO ulje repice je posebno razvijeno kao kopneni izvor morskih ribljih kiselina. Norveške vlasti kažu da je ovo ekološki korisno, jer se uzgajani losos već hrani ribljim uljem kako bi povećao nivo omega-3 masnih kiselina.
Divlje ribe dobijaju omega-3 kiseline jedući alge. Međutim, zalihe divlje ribe su iscrpljene i cena ribljeg ulja je porasla, što znači da se količina ribljeg ulja u hrani namenjenoj lososu značajno smanjila poslednjih godina.
Ispostavilo se da GMO ulje repice takođe rešava još jedan veliki problem sa norveškom industrijom lososa, a to je nedostatak prirodnog „ružičastog“ pigmenta u ribljem mesu. Ovaj specifični pigment potiče od astaksantina, jer se prirodno razvija u divljem lososu tokom njegovog života.
Uzgajani losos bi tehnički mogao biti losos na naučnom nivou, ali teško da je isto što i pravi divlji losos. Kao takva, Norveška pokušava da veštački poveća nivoe boje u industriji uzgajanog lososa kako bi krajnji proizvod ribe izgledao poželjniji i za oko i za nepce.
Iako bi se nekima moglo učiniti da je vezivanje riblje hrane sa GMO uljem uljane repice veštački obogaćenim omega-3 masnim kiselinama dobro i za ljude i za životnu sredinu, zapravo je suprotno.
Prošla istraživanja objavljena u časopisu PLoS One otkrila su da veštački omega-3 GMO usevi oštećuju životnu sredinu, uključujući nanošenje deformiteta oprašivačima poput leptira.
Ako veštački isprepleteni omega-3 GMO usevi rade ovakve stvari na usevu štetočina kao što su leptiri, šta bi tek mogli da urade ljudima koji jedu krajnji proizvod, u ovom slučaju losos hranjen GMO hranom u norveškim ribnjacima lososa?
Istraživači su otkrili da, kada su dugolančane omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribljem ulju – eikozapentaenska kiselina (EPA) i dokozaheksaenska kiselina (DHA), bile hrana leptirima kupusarima, ovi insekti su izrasli u teže odrasle jedinke i imali su veću učestalost deformiteta krila.