NEPRAVILAN SRČANI RITAM
Konzumacija više od dva litra napitaka zaslađenih šećerom nedeljno povezana je s deset odsto većim rizikom da nastane atrijalna fibrilacija.
Kineski istraživači su otkrili da česta konzumacija zaslađenih pića, bilo da su prirodno slatka poput soka ili veštački zaslađena poput gaziranih pića, nosi povećan rizik od nepravilnog srčanog ritma, poznatog i kao atrijalna fibrilacija.
Ningjian Vang, vodeći autor studije i istraživač na Medicinskom fakultetu Univerziteta Šangaj Jiao Tong u Kini, rekao je da veštački zaslađena pića nose veći rizik.
„Naša studija pokazuje da je konzumacija više od dva litra napitaka zaslađenih šećerom nedeljno povezana sa rizikom od 10 odsto većim da nastane atrijalna fibrilacija u poređenju sa onima koji ne konzumiraju, nezavisno od tradicionalnih faktora rizika. Ta cifra raste na 20 odsto za ljude koji konzumiraju više od dva litra veštački zaslađenih napitaka nedeljno, nadmašujući rizik povezan sa jednakom količinom konzumiranja pića zaslađenih šećerom“, objasnio je dr Vang.
Novo svetlo na veštačke zaslađivače
Vang je rekao da su on i njegove kolege primetili da su zdravstveni rizici veštački zaslađenih napitaka donekle nedovoljno istraženi, pa su zaslađena pića kategorisali u tri kategorije.
Prva kategorija bila su pića sa dodatkom šećera kao što su beli šećer, saharoza i fruktozni sirup, koji se obično viđaju u nedijetalnim mešavinama voćnih sokova.
Druga kategorija su bili sveže ceđeni voćni sokovi bez dodavanja šećera. Ograničen unos prirodnog voćnog soka može biti od koristi. Doktor Vang je primetio da konzumiranje manje od jednog litra nedeljno ne samo da obezbeđuje vitamine, minerale i antioksidante, već je povezano i sa osam procenata smanjenim rizikom od atrijalne fibrilacije. Međutim, istraživači nisu pronašli zaštitni efekat za konzumiranje više od jednog litra ovih pića nedeljno.
Treća kategorija pića – ona sa veštačkim zaslađivačima kao što su sukraloza, aspartam i acesulfam – su popularna, jer su ovi proizvodi slatki, ali generalno sadrže ograničene kalorije. Međutim, ova veštačka sintetička jedinjenja zaslađivanja nisu bez rizika.
Vang je upozorio da je studija pronašla korelaciju, ali ne i uzročnost. Međutim, rezultati snažno ukazuju na to da je smanjenje konzumacije slatkih pića pametan izbor.
„Rano otkrivanje faktora rizika kao što je nezdrava ishrana i preduzimanje proaktivnih mera mogu efikasno smanjiti teret bolesti u budućnosti. Na osnovu naše studije, još jednom savetujemo ljudima da smanje ili čak izbegavaju konzumaciju pića zaslađena šećerom i veštački zaslađena pića kad god je to moguće. Važno je ne pretpostaviti da su niskokalorična veštački zaslađena pića sama po sebi zdrava, jer takođe nose potencijalne zdravstvene rizike“, zaključio je kineski lekar.
Opasnosti po zdravlje koje donosi atrijalna fibrilacija
Nova otkrića su u skladu sa smernicama Američkog udruženja za srce (AHA) koje savetuju ograničenu konzumaciju pića zaslađena šećerom.
Važan je podsetnik da je kontrola faktora rizika kritična, posebno zato što se rizik od atrijalne fibrilacije povećava s godinama.
Nikhil Varijer, kardiološki elektrofiziolog i medicinski direktor elektrofiziologije u Orange Coast Medical Center u Kaliforniji, koji nije bio uključen u ovo istraživanje, rekao je da je oko dva odsto ljudi mlađih od 65 godina imalo atrijalnu fibrilaciju, dok je ima oko devet procenata ljudi od 65 i više godina.
„Najčešći simptom vezan za atrijalnu fibrilaciju je umor. Pacijenti se takođe žale na palpitacije, tj. ubrzan ili nepravilan rad srca. Kratkoća daha se može manifestovati brzim otkucajima srca ili kongestivnom insuficijencijom, što takođe može biti povezano sa ovim stanjem. Svako stanje koje utiče na funkciju srca može biti potencijalno ozbiljno i atrijalna fibrilacija nosi sa sobom povećan rizik od moždanog udara. Srčana insuficijencija i atrijalna fibrilacija su takođe blisko povezane“, podseća dr Varijer.