SVAKODNEVNI RAD
Nije lako vladati sobom. To zahteva disciplinu, uzdržavanje, samoodricanje. Zahteva da kažemo “ne” našim telesnim instinktima i apetitima.
Beše jednom neki starac koji se neprekidno žalio na bol i umor na kraju dana.
Prijatelj ga upita zašto se toliko žali, a starac odgovori: “Svakog dana imam tako mnogo da uradim. Imam dva sokola da ukrotim, dva zeca da sačuvam da ne pobegnu, dva jastreba da savladam, zmiju da zatvorim, lava da okujem, i bolesnog čoveka da pazim i služim.”
“Zašto? Mora biti da se šališ”, reče mu prijatelj.
“Ni jedan čovek zasigurno ne mora da radi sve to odjednom.”
“Zaista se ne šalim”, reče mu starac, “ali ono što sam ti rekao je tužna, sušta istina. Dva sokola su moje oči, koje marljivo moram da čuvam; dva zeca su moja stopala koja moram da pazim da ne krenu stazom greha; dva jastreba su moje ruke koje moram naučiti da rade da bih mogao da izdržavam sebe i braću u nevolji; zmija je moj jezik, koji uvek zauzdavam da ne bi govorio što je neprikladno; lav je moje srce, sa kojim se neprekidno borim da ne bi zle stvari iz njega izašle; a bolesnik je celo moje telo kome uvek treba moja briga i nega. Sav taj svakodnevni rad iscrpi mi snagu.”
Nije lako vladati sobom. To zahteva disciplinu, uzdržavanje, samoodricanje. Zahteva da kažemo “ne” našim telesnim instinktima i apetitima.
Izvanredni učitelji savetuju nam da na sebe preuzmemo po neku malu stvar koja je neprijatna, tako da uvek zadržimo vlast nad svojim porivima.
A Pravoslavna Crkva nas ohrabruje da baš to činimo, preporučujući post.