NEURODEGENERATIVNE PROMENE
Upotreba ulja u kom je već prethodno pržena neka hrana opasno je po zdravlje, a nove studije o tome ističu da posebno pogađa neuronsku mrežu našeg mozga.
Prema izveštaju američke Alchajmerove asocijacije o činjenicama i brojkama o Alchajmerovoj bolesti, ovo oboljenje sada pogađa skoro 7 miliona odraslih starijih od 65 godina u SAD.
Usred ove rastuće neurodegenerativne zdravstvene krize, nedavna studija o pacovima istakla je potencijalnu vezu između dugotrajne konzumacije ponovno korišćenog prženog ulja i povećane neurodegeneracije.
Nova studija je otkrila da su pacovi hranjeni namirnicama pravljenim na podgrejanom jestivom ulju pokazali značajno veći nivo neurodegeneracije u poređenju sa pacovima koji su konzumirali standardnu ishranu.
Istraživanje sugeriše da ponovo zagrejano ulje može povećati neurodegeneraciju poremećenjem osovine jetra-creva-mozak, što je ključno za održavanje fiziološke ravnoteže i povezano je sa neurološkim poremećajima.
Upotreba zagrejanih i negrejanih ulja za kuvanje
Prženje je globalno rasprostranjena metoda kuvanja, koja se često koristi u restoranima brze hrane, uličnim prodavcima i kuvanju kod kuće.
Studije su povezivale konzumiranje duboko pržene hrane (na podgrevanom ulju) sa kardiometaboličkim stanjima i određenim vrstama raka. Međutim, malo njih je ispitalo dugoročne efekte konzumiranja ponovo zagrejanih ulja za kuvanje na metabolizam polinezasićenih masnih kiselina i razvoj bolesti.
Dr Katiresan Šanmugam, vanredni profesor na Centralnom univerzitetu u Indiji, predvodio je istraživački tim koji se bavio ovim pitanje.
Tim je organizovao ženke pacova u pet grupa, hranjenih normalnom ishranom (kontrolna grupa), normalnom ishranom dopunjenom nezagrejanim susamovim uljem, negrejanim suncokretovim uljem, ponovo zagrejanim susamovim uljem i ponovo zagrejanim suncokretovim uljem tokom perioda od 30 dana.
Ovaj pristup je osmišljen da oponaša uslove konzumiranja ponovo korišćenog ulja za prženje.
U poređenju sa svojim kolegama na različitim režimima ishrane, pacovi hranjeni hranom pravljenom (prženom) na podgrejanim uljima pokazali su pojačan oksidativni stres i upalu u tkivima jetre.
Osim toga, primećeno je značajno oštećenje debelog creva kod ovih pacova, što je dovelo do izmenjenih nivoa endotoksina i lipopolisaharida, što ukazuje na prisustvo toksina proizvedenih od strane specifičnih bakterijskih sojeva.
U sekundarnim eksperimentima, pacovi hranjeni namirnicama prženim na zagrejanom ulju pokazali su veću podložnost oštećenju neurona od kontrolne grupe.
U saopštenju za javnost, Šanmugam je objasnio:
„Kao rezultat toga, metabolizam lipida u jetri je značajno izmenjen, a transport važne omega-3 masne kiseline DHA u mozgu je smanjen. Ovo je, zauzvrat, rezultiralo neurodegeneracijom, što se videlo u histologiji mozga pacova koji su konzumirali ponovo zagrejano ulje“.
Studija je otkrila da je ishrana koja uključuje ponovo zagrejana ulja dovela do povećanja nivoa holesterola, LDL holesterola, triglicerida, AST i ALT (transaminaze jetre) i inflamatornih markera, uz značajno oštećenje struktura jetre i debelog creva, što ukazuje na potencijalno kardiometaboličko oštećenje i oštećenje organa.
Potrošnja ponovo zagrejanih ulja takođe je rezultirala specifičnim oštećenjem mozga, posebno u oblastima ključnim za regeneraciju, naglašavajući neurološki rizik od konzumiranja ponovo zagrejanog ulja.
Nasuprot ovome, pacovi hranjeni nezagrejanim uljima pokazali su bolje markere za zdravlje mozga u poređenju sa pacovima u grupama sa ponovo zagrejanim uljima.
Kako korišćenje prethodno zagrejanog ulja može da utiče na zdravlje ljudi?
Iako je potrebno više istraživanja, zagrejana ulja su povezana sa povećanim nivoom holesterola i upalama, koji su faktori rizika za kardiometaboličke bolesti i neurodegenerativne poremećaje.
Jetra, koja filtrira i detoksifikuje supstance u našim telima, može biti posebno osetljiva na oštećenja od ponovo zagrejanih ulja.
Ponovno uzimanje ulja podvrgnutih visokim temperaturama može poremetiti metabolizam lipida u jetri, što potencijalno dovodi do nealkoholne bolesti masne jetre i ubrzavanja bolesti jetre usled oksidativnog stresa.
Istraživački tim je u zaključku izrazio zabrinutost zbog oksidiranih masti koje utiču na mikrobiotu creva i crevnu permeabilnost, što potencijalno dovodi do disbioze, upale i disfunkcije barijere creva.
Tim podseća da je održavanje zdravog mikrobioma creva od suštinskog značaja za zdravlje jetre, jer neravnoteža može dovesti do prodiranja štetnih bakterija u jetru preko povećane crevne permeabilnosti, uzrokujući oksidativni stres i upalu.
Ovaj poremećaj utiče na osu jetra-creva-mozak, kritičnu za neurološko zdravlje kroz svoje metaboličke, imune i hormonske puteve komunikacije, što potencijalno dovodi do neuroinflamatornih stanja i neuroloških poremećaja.