MALI OKIDAČI NERVOZE
Dok mikrostres izgleda bezopasno pojedinačno, kumulativno može značajno da vam iscrpi energiju i ošteti zdravlje.
Svi smo izloženi brojnim „mikrostresorima“, neki od nas više od drugih. Ove „izbočine“ na našem životnom putu, kao mikrostres, tako su male i kratke da ih jedva registrujemo, ali nam mogu izazvati velike zdravstvene probleme.
Mikrostresori se ne mogu porediti sa „makrostresorima“, kao što je to da vas juri auto u kojem se nalazi trudnica koja se tek porodila, ili da vozite auto sa pokvarenim kočnicama, a da ga prethodno niste registrovali.
Ali dok mikrostres može izgledati bezopasno pojedinačno, kumulativno može značajno da vam iscrpi energiju i ošteti fizičko i emocionalno zdravlje, upozoravaju tri američka naučnika.
U članku objavljenom u Harvard Business Review, zasnovanom na studiji o životnom stilu 300 ljudi koji rade na visoko odgovornim poslovima u multinacionalnim organizacijama i globalnom uzorku od više od 11.000 ljudi, naučnici Rob Kros, Karen Dilon i Kevin Martin predstavili su način da se identifikuju izvori čestih mikrostresora i kako da se umanje njihove posledice.
Kros i Dilon su koautori nedavno objavljene knjige „Efekat mikrostresa: kako male stvari doprinose velikim problemima – i šta da se radi povodom toga“.
Preporučili su tri načina da pomognu da se mikrostresori drže pod kontrolom:
1. Počnite sa malim
Najbolje je da počnete tako što ćete pokušati da rešite jedan mali problem nedeljno.
Ako vam se čini da ne možete u potpunosti da verujete svojim kolegama, možete, na primer, prijateljski razgovarati sa njima o tome.
Recite im na čemu radite te nedelje i pitajte ih kako se nose sa svojim radnim obavezama. Ovo bi moglo da pomogne u izgradnji međusobnog poverenja i smanjenju vaših briga.
2. Upravljajte svojim odnosima
Glavni mikrostresor koji je navela većina ispitanika bila je „iscrpljujuća ili negativna interakcija“ sa članovima porodice ili prijateljima.
Rešavanje ovog mikro-stresora neće značiti prekid kontakta sa ovim ljudima, jer većinu vremena ne možete da ih izbegnete, već preoblikovanje međuljudskih interakcija koje će najefikasnije ograničiti izvor mikrostresa, kažu istraživači.
Jedan ispitanik se prisetio redovnih poseta roditeljima od dva i po sata i duže subotom ili nedeljom, koje su za njega bile posebno stresne jer su trajale neograničeno.
‘Lek’ za ovo je na kraju bila odluka da ručam sat i po s majkom nakon što sam napustila posao rano u petak popodne. Tako je ispitanik dobio slobodan vikend za druge aktivnosti i prioritete.
3. Pokušajte da usvojite „višedimenzionalni“ način života
Bilo da se radi o volonterskom radu, novom hobiju ili širenju društvenog kruga, dodavanje nove dimenzije vašem životu može pomoći u smanjenju uticaja mikrostresora, otkrili su istraživači.
Rekli su da su najsrećniji ispitanici u njihovoj studiji bolje mogli da stave mikrostresore u perspektivu i prepoznaju trivijalnosti, velikim delom zato što su pridošlice pripadale dvema ili trima grupama ljudi van radnog i porodičnog kruga, što im je omogućilo da počnu da se bave njima važnim aktivnostima.
To ih je u suštini „vakcinisalo“ protiv mikrostresa i pomoglo im da se „izdignu iznad“ stvari na koje nisu mogli da kontrolišu i da utiču.
Izvor: Hina