UKLJUČIVANJE U OBROK
S obzirom da je loš kvalitet ishrane vodeći faktor rizika za kardiometaboličke bolesti, to povećava rizik od stanja koja su danas među vodećim uzrocima smrti u čitavom svetu.
Pronalaženje načina da se poboljša kvalitet ishrane u opštoj populaciji je ključno za promovisanje boljih zdravstvenih ishoda.
Nedavna studija američkog Univerziteta Pen Stejt analizirala je uticaj intervencije zasnovane na hrani, i to dnevnog unosa avokada na kvalitet ishrane i kardiometabolički rizik.
Nalazi su otkrili da konzumiranje jednog avokada dnevno tokom 26 nedelja poboljšava poštovanje smernica za ishranu Amerikanaca među odraslima sa abdominalnom (trbušnom) gojaznošću. Međutim, promene u kvalitetu ishrane nisu direktno uticale na faktore rizika za kardiometaboličke bolesti.
Šta se dešava ako jedete avokado svaki dan?
U ovom 26-nedeljnom multicentričnom i randomizovanom kontrolisanom ispitivanju, istraživači su proučavali 1.008 učesnika starosti 25 i više godina sa abdominalnom gojaznošću i tipično niskim unosom avokada.
Učesnici su bili podeljeni u dve grupe. Jedna grupa je dobila dnevnu zalihu jednog avokada (otprilike 168 grama) i dobila uputstva kako da ga uključi u svoju dnevnu ishranu. Od druge (kontrolne) grupe je zatraženo da zadrži svoje uobičajene prehrambene navike, ograničavajući konzumaciju avokada na dva ili manje mesečno i nije dobijala savete o ishrani.
Faktori rizika kardiometaboličke bolesti učesnika, uključujući zapreminu visceralne masti, frakciju masti u jetri, C-reaktivni protein, kriterijume metaboličkog sindroma, telesnu težinu, indeks telesne mase (BMI), insulin, LDL holesterol i odnos ukupnog holesterola i HDL holesterola, takođe su praćeni da bi se razumeli efekti dnevne konzumacije avokada na ove faktore.
Dnevna konzumacija avokada povezana s poboljšanom ishranom
Tokom studije, istraživači su otkrili da su pojedinci koji su svakodnevno konzumirali avokado pokazali „potencijalno klinički relevantno“ povećanje od 4,74 poena u svojim rezultatima u poređenju sa kontrolnom grupom koja je konzumirala svoju redovnu hranu.
Ovo poboljšanje se uglavnom pripisuje povećanju ukupnog unosa povrća i povoljnijem odnosu nezasićenih i zasićenih masti, a oba su direktno povezana sa dnevnom konzumacijom avokada.
U poređenju sa kontrolnom grupom, osobe koje su svakodnevno konzumirale avokado nisu pokazale značajnu razliku u unosu zasićenih ili polinezasićenih masti.
Međutim, njihova potrošnja mononezasićenih masnih kiselina porasla je za 13 grama dnevno, što je bilo skoro ekvivalentno sadržaju tih kiselina u avokadu koji su konzumirali.
Uprkos sveukupnom povećanom pridržavanju smernica o ishrani uz svakodnevnu konzumaciju avokada, ova poboljšanja u ishrani nisu dovela do značajnih promena faktora rizika za kardiometaboličke bolesti tokom perioda od 26 nedelja, otkrili su autori studije.
Konzumacija avokada može dovesti do zdravijeg izbora hrane
Avokado je bogat mononezasićenim mastima, vlaknima, esencijalnim hranljivim materijama i fitokemikalijama koje su korisne za zdravlje.
Uzimajući u obzir metodologiju i nutritivni sastav avokada, nije iznenađujuće što je utvrđeno da konzumacija avokada poboljšava rezultate kvaliteta ishrane, posebno u pogledu ukupnih komponenti povrća i masnih kiselina.
Možda je još zanimljivije to što su učesnici koji su pratili ishranu obogaćenu avokadom pokazali smanjenje potrošnje natrijuma, rafinisanih žitarica i dodatih šećera u poređenju sa onima koji su nastavili sa redovnim načinom ishrane.
Ovaj efekat „zamene“ promoviše sveukupno poboljšanje kvaliteta ishrane povećanjem hranljivih sastojaka hrane bogate zdravim mastima i vlaknima dok smanjuje unos manje hranljive prerađene hrane.