UZROČNO-POSLEDIČNO
Na uzorku većem od 200 hiljada ispitanika utvrđeno je da su viši šećer i trigliceridi u krvi povezani sa povećanim rizikom za mentalne bolesti.
Neki ljudi češće od drugih doživljavaju hronična stanja mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija. Kada lekari identifikuju ko je u većem riziku i pronađu faktore koji tome doprinose, to može pomoći u ranom lečenju i postizanju pozitivnih zdravstvenih ishoda.
Nedavno objavljena studija ispitala je nekoliko biomarkera i kako su oni povezani sa rizikom učesnika od depresije, anksioznosti i poremećaja povezanih sa stresom.
Istraživači su pogledali podatke od preko 211.000 učesnika i otkrili da su viši šećer i trigliceridi u krvi povezani sa povećanim rizikom za ove mentalne bolesti 20 godina pre dijagnoze.
Nasuprot tome, istraživači su otkrili da viši nivoi „dobrog“ holesterola (HDL) pružaju zaštitu od razvoja ovih mentalnih bolesti.
Anksioznost, depresija i poremećaji povezani sa stresom su uobičajeni oblici mentalnih bolesti koji mogu otežati ljudima da napreduju u svakodnevnim situacijama.
Mnogi faktori rizika mogu doprineti nečijim šansama za razvoj ovih stanja mentalnog zdravlja. Istraživači koji su sproveli ovu studiju napominju da metabolički faktori mogu doprineti njihovom razvoju i želeli su da pobliže ispitaju ovaj odnos.
Učesnici istraživanja nisu imali mentalne poremećaje na početku i imali su najmanje jedno merenje metaboličkih biomarkera na koje su se autori studije fokusirali. Skoro 90 odsto učesnika studije rođeno je u Švedskoj, a prosečna starost učesnika pri prvom uzorkovanju krvi bila je nešto više od 42 godine.
Istraživači su merili šećer u krvi i brojne biomarkere koji mere komponente povezane sa mastima, uključujući ukupni holesterol, „loš“ holesterol (LDL), „dobar“ holesterol i trigliceride.
Oni su pratili učesnike u proseku 21 godinu, posmatrajući razvoj anksioznosti, depresije i poremećaja povezanih sa stresom, kao što su akutni stresni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).
Njihova analiza je obuhvatila specifične kovarijante, uključujući socioekonomski status, zemlju rođenja, status natašte pri merenju krvi, starost pri merenju krvi i pol.
Tokom studije, 16.256 učesnika je dobilo dijagnozu depresije, anksioznosti ili poremećaja povezanih sa stresom. Prosečna starost dijagnostikovane osobe bila je 60,5 godina. Oko 3.000 učesnika je dobilo dijagnozu depresije i anksioznosti.
Studija je otkrila da su viši nivoi šećera i triglicerida u krvi povezani sa većim rizikom za sva tri mentalna poremećaja, a viši nivoi „dobrog“ holesterola povezani sa smanjenim rizikom.
U svojoj analizi kontrole slučajeva, istraživači su dalje otkrili da su učesnici sa anksioznošću, depresijom ili poremećajima povezanim sa stresom imali više nivoe triglicerida, ukupnog holesterola i šećera u krvi tokom dvadeset godina pre nego što su dobili psihijatrijsku dijagnozu.
Ova studija neočekivano je pokazala da su visoki nivoi glukoze i triglicerida i nizak nivo (zdravog) HDL proteina povezani sa povećanim rizikom od depresije, anksioznosti i stresnih poremećaja. Povišeni nivoi glukoze i triglicerida, kao i abnormalnosti lipida, mogu biti povezani sa autonomnom disregulacijom (visoka stanja kortizola). Ovi markeri takođe mogu biti znaci povišene upale, koja je takođe povezana sa mentalnim zdravstvenim stanjima.