NEMA ZEZANJA
Problem varanja kojem studenti pribegavaju korišćenjem AI sve je veći, upozorava jedan član britanske akademske zajednice.
Nakon što je OpenAI predstavio ChatGPT, ovaj se alat na početku pokazao prilično popularan među učenicima i studentima, pa je više profesora s fakulteta upozorilo kako se veštačka inteligencija koristi za varanje pri rešavanju zadataka i pisanju eseja. Umesto da provedu sate tražeći materijale, čitajući, obrazujući se i pišu ono što su naučili i na temelju toga izvuku neke vlastite zaključke, sada deo njih sve to prepusti veštačkoj inteligenciji.
Koliko je ovaj problem raširen teško je reći, ali kako je to rekao jedan neimenovani član britanske akademske zajednice novinarima Financial Times-a (FT), on je puno veći nego što javnost misli. U njegovoj instituciji problem je toliko raširen da su do sada već mnogi studenti izbačeni s fakulteta te su neke ustanove izgubile veliki broj studenata. Slično je i na nekim drugim univerzitetima s čijim je predstavnicima razgovarao.
Iako se kaže kako je jednostavno teško prepoznati sadržaj koji su napisali AI četbotovi, osoba s kojom su pričali novinari FT-a kaže kako je to prilično jednostavno. Naime, kada se studenti upitaju o nekim pojmovima ili izvorima koje su koristili za pisanje eseja i radova, oni koji su ih napisali uz pomoć AI nemaju pravi odgovor. Kako napominje ovaj član akademske zajednice, otkrivanje prevaranata samo je deo problema, a drugi deo problema je odnos prema onima koji varaju. Naime, kako su često to strani studenti koji plaćaju puno veće školarine u odnosu na lokalce, fakulteti ne žele da ih izbace, jer time gube i njihov novac koji im je preko potreban.
Sve to, naglašavaju na FT, može vremenom dovesti do jako velikog problema, a to je da će takve osobe na kraju završiti fakultete, ali neće imati znanje koje je potrebno za diplomu, jer će im tokom školovanja u tome pomoći AI. Dok veštačka inteligencija može pomoći u teoriji, šta će se dogoditi kada dođe do nekog praktičnog problema koji će te osobe morati da reše same, bez mogućnosti da im pomogne AI? Pogotovo se to odnosi na osetljiva zanimanja poput medicine i vojske u kojima bi se, zbog diplome, mogli zaposliti nekvalifikovani ljudi.
Dok izvori Financial Times-a govore o prilično velikom i raširenom problemu, jedno ranije istraživanje koje su u SAD-u sproveli istraživači sa Stenforda pokazalo je drukčiju sliku. Naime, prema njihovim podacima, AI nije značajno utjecala na općenito povećanje varanja. Oni su se oslonili na starije podatke o varanju učenika srednjih škola koji pokazuju da se dugi niz godina njih do 70 odsto služi različitim taktikama varanja, prepisivanja i slično. Ta brojka nije se promenila godinu dana nakon predstavljanja ChatGPT-a, iako možemo pretpostaviti kako je s AI to varanje sada postalo intenzivnije.
Što se fakulteta tiče, oko polovine studenata redovno koristi generativnu AI, ali ne samo za varanje, dok ovu tehnologiju dnevno koristi samo 12 odsto njih.
Takođe, podaci kompanije koja je razvila softver za prepoznavanje plagijata Turnitin, pokazuju kako je pre godinu dana situacija oko korištenja AI u pisanju eseja i drugih zadataka gotovo jednaka kao i danas. Takođe, kako je objasnio Kris Karen iz ove kompanije, samo korišćenje ChatGPT ne znači automatski varanje, jer neki profesori dopuštaju korišćenje AI alata u određenom obimu, ali samo kao ograničenu pomoć u pisanju.
Šta god mislili o veštačkoj inteligenciji, činjenica je kako ćemo vremenom sve više koristiti ovu tehnologiju u brojnim segmentima, uključujući i obrazovanje, te će i za školarce i studente biti od velike važnosti da se znaju služiti alatima za generativnu AI, ali isto tako treba voditi računa da se oni ne koriste za varanje i protivzakonite aktivnosti.
Izvor: Financial Times/Zimo