ZAŠLO JE SUNCE (SE HA PUESTO EL SOL)
Sunce je zašlo. Drveće
razmišlja kao kipovi.
Žito je već požnjeveno.
Oh, tugo nepokretnih
dolapa!
Seljačko pseto htelo bi da pojede
Večernjaču
i laje na nju.
Sija njeno polje
kao velika jabuka.
Komarci, pegazi rose,
lete u mirnom vazduhu.
Ogromna Penelopa svetlosti
tka mirnu noć.
Kćeri moje, spavajte, jer eto vuka,
ovce bleje.
Je li već stigla jesen, drugarice?
Pita jedan uveli cvet.
Doći će pastiri sa svojim gnezdima
u daleku planinu!
Na vratima starog hana
igraće se devojčice.
I biće ljubavnih pesama
koje i kuće
već znaju naizust.
POLJE (CAMPO)
Nebo je pepeljasto.
Drveće belo.
Ugalj crn.
Strnjike su sagorele.
Na rani sutona
osušena krv.
Bezbrojna hartija brega
izgužvana.
Prašina puta
skrila se u ponore.
Izvori su mutni,
baruštine mirne.
Kroz sivo rumenilo zvoni
medenica stada.
Materinski je dolap
završio svoju molitvu.
Nebo je pepeljasto.
Drveće belo.