NA MESTU POSVEĆENOM BOGORODICI
Da je Todor prvorođeni Đurđev i Jerinin sin govori i njegova odeća na gračaničkom portretu, jer takvu nose naslednici prestola.
U Gračanici je u prvim decenijama 15. veka radio jedan slikar od čijih je fresaka ostao samo portret Todora, sina Đurđa i Jerine Branković, smešten u prolazu iz naosa u južni paraklis.
Todor Branković je predstavljen u uzrastu od desetak godina, u malo pognutom stavu, ruku ispruženih i okrenut prema unutrašnjem prostoru paraklisa. Lik mu je urađen sa izrazitim portretskim crtama – na njemu se izdvajaju snene plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
Dečak Todor Branković stoji na crvenom jastuku koji je izvezen žutim trakama sa floralnim motivima, obučen je u dugačku crvenu tuniku sa uskim rukavima i ukrašenu biserima, koja se završava okovratnikom, narukvicama i našivcima na podlakticama. Na grudima mu je ukrašen žuti loros, zelen sa unutrašnje strane, protkan zlatnom žicom, sa umetnutim biserima i dragim kamenjem. Ispod duge haljine proviruje crvena obuća sa šiljatim vrhovima.
Radeći Todorov lik, slikar je ostvario izuzetno uspelo delo. Ljupkost u izrazu dopunjena je izduženošću figure, plemenitošću u oblicima, nenametljivošću molitvenog gesta i zaustavljenim pokretom. Željom da se zabeleži fizička sličnost preko naglašavanja portretskih crta podvučen je duševni izraz blagosti dečaka. Ovaj portret je jedan od najlepših u Gračanici i pripada najboljim delima prve polovine 15. veka.
Sticajem okolnosti, slikarstvo iz doba Đurđa Brankovića (1427–1456) veoma je slabo očuvano, u fragmentima koji više dozvoljavaju da se nasluti umetnička delatnost tog perioda, nego što daju njenu pravu sliku. Sudeći po minijaturama, ikonama i zidnim slikama ovih godina se još uvek neguje ona umetnost koja je svoj puni izraz dobila u spomenicima Lazarevića, dok je slikarstvo u zadužbinama Brankovića na Svetoj Gori sledilo drugu tradiciju, nezavisno od likovnog nasleđa u Srbiji.
Slikar portreta Todora Brankovića u Gračanici oslanjao se u punoj meri na vrednosti ostvarene nešto ranije u srpskim spomenicima.
Kraj ovog portreta ostao je i dobro čitljiv natpis koji tačno identifikuje portret: „Molenije raba (božjeg) Todora, sina blagovernog i hristoljubivog… Đurđa i …Jerine“.
O njemu istorija malo zna. Gračanički natpis precizira da je Todor sin Đurđa i Jerine iz braka koji je sklopljen 1414. godine. On je najverovatnije njihov najstariji sin, rođen oko 1415. ili koju godinu kasnije, pa bi, sudeći po uzrastu, mogao da bude naslikan između 1425. i 1430. godine.
Da je Todor prvorođeni Đurđev i Jerinin sin govori i njegova odeća na gračaničkom portretu, jer takvu nose naslednici prestola. To, istovremeno, znači da portret nije mogao da nastane pre 1427. godine kad je Đurđe Branković postao vladar Srbije.
Ipak, činjenica da Todor nije sahranjen u Gračanici unosi nejasnoće u datum i razloge slikanja njegovog portreta na ovom mestu. Povod za njegovo predstavljanje mogla je da bude smrt ili samo neki prilog koji je despot Đurđe dao Gračanici, za zdravlje ili, ako je Todor već bio pokojni, za dušu svog sina, na šta upućuje reč „molenije“.
Smisao ove slike u Gračanici ostaće, verovatno, nerazjašnjen, jer je Todorov portret u nekadašnjoj niši na zapadnom zidu južnog paraklisa verovatno bio u vezi sa još nekim likovima u njoj, od kojih ništa nije očuvano.
Bez obzira na to, može se verovati da mesto za postavljanje Todorovog lika nije slučajno odabrano, jer se u ranom 15. veku sigurno dobro znalo da je prostor južnog paraklisa posvećen Bogorodici Zastupnici, majci Božjoj koja najdirektnije posreduje između ljudi i Hrista.
Obdarujući manastir Gračanicu, Đurđe i Jerina su upravo dali da se naslika Todorov portret u stavu „molenija“ na ulazu u prostor posvećen Bogorodici Zastupnici.
Iz knjige Branislava Todića „Gračanica – slikarstvo“