SONET ZA NOVALISA

za novalisa

Spram plemenite duše odore zavidljivih,
sred strašnih mračnih sati snove tvoje uzeti,
ispunjene ulice učenika njegovih,
u dvorištu Meseca snagom svojom prožeti.

Pred mrakom okeana čaura leptirova,
krenuti tamnom stazom sred jada beznadežnog,
svijanje plave magle iz najdaljih svetova,
pred budućom nasladom ne bojeći se zemnog.

Gazeći carstvom sene samotan nad jadima,
na srebrnome tronu pri savezu besmrtnom,
nepojmljivih nebesa u spokoju blaženom.

Fantazija nad rekom višestrukim slikama,
pri glasu vaskrsnuća nebo spram serafima,
zboreći divljim plamom pred besmrtnim dušama.