SPIS O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI
Najstariji dokument koji se čuva u Istorijskom arhivu Beograda potiče iz druge polovine XVI veka i napisan je na turskom jeziku. To je „Dijalog Osmanlije i Hrišćanina“.
Donosimo fragment iz spisa „Dijalog Osmanlije i Hrišćanina“ koji se bavi tadašnjom vojno-političkom situacijom u Evropi.
Pitanje osmanske strane: „Ako Austrija ne bude tražila mir, engleski kralj bi mogao da interveniše. Koliko puta je bio u stanju da obe strane obaveže na mir“.
Odgovor hrišćanske strane: „To pitanje će engleski kralj razmotriti sa ćesarom za koga zna da mu je privržen i da je blagonaklon“.
Pitanje osmanske strane: „Koliko puta je bivalo da se dok se dve vojske nalaze u borbi, jedna strana povuče u vreme preuzimanja napada i ne ide napred u boj. Šta je tome razlog?“
Odgovor hrišćanske strane: Glavnokomandujući nastoji da zna koji su uslovi ratovanja i periodi borbe za vojsku teški. Najpre, kada uređeni puk u svom njegovom sjaju nogom zgazi na tlo, on pažljivo razgleda okolinu; ako vidi da mu je vetar povoljan, kreće u borbu, ako vetar duva s neprijateljske strane, iako je krenuo, povlači se nazad“.
Pitanje osmanske strane: „Ovo pitanje je kao i prethodno, a postavljam ga kako bih nešto saznao. Pošto tražim način da se osvetim, vratimo se na tvrdnju da pobeda zavisi od reda u vojsci, a za uspostavljanje reda potrebno je da prođe vreme. Poznata je prednost primirja. Ali, ako se treba boriti, na koji način treba da se krene?“
Odgovor hrišćanske strane: „Postoji više načina preduzimanja pohoda na neprijatelja. Prvi je suočiti sa neprijateljem na bilo kom mestu sa opremljenom i savršeno uređenom vojskom, a kada ona odnese pobedu, opkoliti mu tvrđavu. Drugi način je da se, pošto se pripreme i upotpune sve potrepštine za pohod, pošto se završi obuka i stekne veština u pomenutom poretku, izvrši osveta u određeno vreme i sat“.
Pitanje osmanske strane: „Ako neprijatelj bude predao Beograd i Temišvar, da li je povoljna želja da se uspostavi mir; da li će taj mir biti trajan, šta primećuješ?“
Odgovor hrišćanske strane: „Odgovor na ovo pitanje je složen. Najpre, ne znam od koje strane potiče inicijativa i želja za mirom. Ako ona dolazi s austrijske strane dok je njena pobeda očigledna, nepotrebna predaja tvrđava i traženje mira predstavljaju tajnu. To nije razlog kao kada je na to sasvim primoran. Tako, kakva je potreba za mirom kada ju je moguće pogaziti i uništiti? Ako ne postoji razlog, i ako zatraži mir tako što je pobedila i preda tvrđave, postavlja se pitanje šta to znači“.
Iz monografije „Istorijski arhiv Beograd 1945-2020“