I OPET U PLIMI SAMOĆE
I opet u plimi samoće
nabiću čelo u hladan prozor
i plakaće kiša –
srebrne niti
spustiće od neba do zemlje.
U usamljenom ulazu
u vlažan plašt ću se umotati,
u meku zabludu snova
a ti, ćutljiv, stajaćeš pozadi,
osluškujući virtuozni džez,
u igri kapi između truba,
u grmljavini negde daleko, negde…
I tako samouvereno uzećeš me za ruku
i jednostavno ćutke
u kišu ćeš me
uvesti…
IZA NOĆNIH PROZORA
Iza noćnih prozora
nestaje gusti
dan,
oporo je, pa čak i tužno kad je
dan.
Hodaš tako, besmisleno,
ulicama tebi nepoznatog grada,
gledaš prolaznicima u oči –
vidiš
dan.
Znaš sigurno –
nešto je puklo,
ali to nije bolno
dok je
dan.
————————————-
S ukrajinskog preveo Jaroslav Kombilj