POVRATAK U ŽIVOT
Probudih se, i ništa ne beše isto.
Otvorih oči prvi put,
oči za koje sam mislio da vide,
i shvatih da sve ono u šta sam verovao
nije ništa do lažni san.
A onda, poput blistave zvezde,
anđeo smrti anđeo života postade,
i promeni moj san
iz strašne drame
u radosnu komediju.
Iznenađen, upitah anđela:
„Jesam li mrtav?“
Anđeo reče: „Da, već godinama.
Iako ti je srce kucalo,
tvoj um je spavao u grobu iluzije,
nesvestan svoje božanske prirode.
Sada ti srce kuca,
i telo diše,
i um ti se probudio iz pakla.
Tvoje oči, potpuno nove,
dive se lepoti koja te je čekala.
Tvoja božanska svest se budi,
i ljubav u tvom biću.
Mržnja i strah nestaju,
nema krivice i stida.
Tvoja duša prašta,
i živiš božanskim životom.“
Zurio sam u anđela
kao opčinjen.
Osećao sam istinu koja se u meni budila.
Predao sam se, spremno,
ne postavljajući uslove.
Pokorno sam prihvatio
smrt i život.
Pogledao sam novim očima,
i video svoju večnu ljubav… kako odlazi.