SONET ZA LUSI

lusi

Vreme kada uslede nežni nastupi strasti,
objašnjeni potanko nalik su pripovesti,
tri leta kako raste divlja poput laneta,
na Suncu i na vodi prelep cvet ovog sveta.

Noći tople kad se koliba njena pohodi,
Mesec blagi zracima svojim verno me vodi,
ka dalekoj dolini tamo kud nema staza,
gde mila Lusi čeka devičanskog obraza.

Duž doline na konju praćem slatkim snovima,
ponad tamnog voćnjaka vetar na bregovima,
tad Mesec k’o zli znamen iza krova nestade,
konj iznenada stade i nestaše sve nade.

Ostaje sećanje kad neminovna smrt dođe –
više je neće biti, život njen brzo prođe.