PREDUSLOV CELIJAKIJE
Za otprilike svaku stotu osobu, hrana koja sadrži čak i najmanju količinu glutena može doneti puno problema, zbog čega se smatra da je takva osoba intolerantna na gluten.
Dok se domino efekat imunoloških reakcija može pratiti do njihovih genetskih korena, uključeni su i brojni faktori koji doprinose, što otežava mapiranje preciznog lanca događaja koji uzrokuje pojavu netolerancije na gluten, prenosi Science alert.
Koristeći transgene miševe, međunarodni tim predvođen naučnicima sa Univerziteta Mekmasters u Kanadi identifikovao je ključnu ulogu koju igraju same ćelije koje čine sluznicu creva, opisujući glavnu stepenicu koja bi mogla dovesti do novih terapija.
Celijakija je u suštini autoimuni poremećaj izazvan prisustvom grupe strukturnih proteina poznatih kao gluten u crevima.
Konzumiranje skoro svega što je napravljeno od pšenice, ječma ili raži – što znači većinu pečenih proizvoda, hleba i testenina – dovodi ljude sa ovim stanjem u rizik od nadimanja, bolova, dijareje, zatvora, a ponekad i refluksa i povraćanja.
Trenutno jedini način da se izbegnu simptomi je izbegavanje hrane koja ih izaziva.
„Jedini način na koji danas možemo da lečimo celijakiju je potpuno eliminisanje glutena iz ishrane“, kaže gastroenterolog Mekmastersa dr Elena Verdu i dodaje da je to teško uraditi, a stručnjaci se slažu da je ishrana bez glutena nedovoljna mera.
Oko 90 odsto ljudi kojima je dijagnostifikovano ovo stanje nosi par gena koji kodiraju protein koji se zove HLA-DK2.5. Od preostalih 10 odsto, većina ima sličan protein koji se zove HLA-DK8.
Kao i druge vrste ‘HLA’ (ili humanog leukocitnog antigena) proteina, oni upozoravaju druga odbrambena tkiva da budu na oprezu.
U specifičnom slučaju HLA-DK2.5 i HLA-DK8, proteini su oblikovani tako da drže komade glutenskog peptida koji su otporni na varenje, upućujući T ćelije ubojice da krenu u akciju.
Nažalost, ova uputstva nisu najjasnija u razlikovanju pretnje i materijala sličnog izgleda u našem telu, što znači da su oni sa ovim genima izloženi riziku od raznih autoimunih stanja.
Međutim, neće svi koji eksprimiraju HLA-DK2.5 ili HLA-DK8 razviti imunološki poremećaj poput celijakije. Da bi se to desilo, te pocepane komadiće glutena prvo treba da se prenesu kroz crevni zid pomoću enzima za transport koji se vezuje za peptid i menja ga na način da ga učini još prepoznatljivijim.
Ćelije u zidovima creva su odgovorne za oslobađanje ovog transportnog enzima u crevima, tako da očigledno imaju ključnu ulogu u ranim stadijumima bolesti.
Takođe je poznato da eksprimiraju porodicu proteina kojoj pripadaju HLA-DK2.5 i HLA-DK8, koji su tipično regulisani inflamatornim odgovorima u crevima.
Ono što nije bilo jasno je kako ovo stanje za ljude sa celijakijom zapravo funkcioniše unutar same patologije.
Da bi se fokusirao na ovu važnu kariku u lancu, istraživački tim je još jednom proverio ekspresiju glavnog imunog kompleksa u ćelijama koje oblažu creva ljudi sa lečenom i nelečenom celijakijom, kao i kod miševa sa ljudskim genima za HLA-DK2. 5.
Zatim su kreirali funkcionalne žive modele creva, nazvane organoid, koristeći crevne ćelije miša kako bi izbliza proučavali ekspresiju njihovih imunih proteina, podvrgavajući ih inflamatornim okidačima, kao i unapred probavljenom i netaknutom glutenu.
„Ovo nam je omogućilo da suzimo specifične uzroke i posledice i dokažemo tačno da li i kako se reakcija odvija“, kaže biomedicinski inženjer Mekmastersa Tohid Didar.
Iz ovoga je postalo očigledno da ćelije koje oblažu creva nisu samo pasivni posmatrači koji trpe kolateralnu štetu u pogrešnom pokušaju da se telo oslobodi glutena – oni su bili ključni agensi, predstavljajući mešavinu fragmenata glutena razbijenih crevnim bakterijama i transportujući enzime za gluten-specifične imune ćelije..
Poznavanje tipova tkiva koji su uključeni i njihovo poboljšanje prisustvom inflamatornih mikroba daje istraživačima novu listu ciljeva za buduće tretmane, potencijalno omogućavajući milionima ljudi širom sveta da uživaju u pecivu punjenom glutenom ili dva bez rizika od neprijatnosti.
Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Gastroenterology.
Izvor: N1