POHVALNE PESME
Ode Solomonove, knjiga koja sadrži 42 ode, pojavila se najverovatnije u II veku u sirijskim hrišćanskim krugovima (moguće u Edesi) i bila je popularna među ranohrišćanskim autorima.
Ode Solomonove se spominju i preporučuju za čitanje oglašenima u Sinopsisu Svetog Pisma potpisanog od strane svetog Atanasija Aleksandrijskog i sastavljenom početkom V veka.
U 42-oj odi, na primer, pred nama se razvija slika Hristove propovedi u adu i vaskrsenja mrtvih:
Šeol me je video i bio je uništen i smrt me je izbacila i mnoge zajedno sa mnom.
Postao sam joj žuč i čemer i sišao sam sa njim u samu dubinu njegovu… i ustrojio sam sabor živih sred mrtvih njegovih, i govorio sam sa njima mojim živim usnama, jer neće biti uzaludne reči moje.
I oni koji su umrli, pribegli su mi; vikali su i govorili:
„Pomiluj nas, Sine Božiji, i postupi sa nama po Tvojoj milosti i izvedi nas od uza smrti i otvori nam vrata, kojim ćemo doći k Tebi. Jer mi vidimo da Tebe nije dotakla naša smrt. Bićemo iskupljeni zajedno sa Tobom, jer si Ti naš Iskupitelj!“
Čuo sam glas njihov i u srce moje stavio sam veru njihovu i urezao na glavama njihovim ime moje, jer su slobodni i jer su moji.