SVETI NAUM
Iznad jezera njegovo srce svakog trena
Otkuca u kamenu po jedno slovo.
Spokojna vojska samoglasnika i
suglasnika
Ode granice i natrag.
I može se u sumrak nad vodom videti
Sen njegova lika. I može se čuti kako
Naum
Mrvi vreme, uporan kao stena
Na kojoj mošti leže.
Iznad jezera, umesto molitve, čuje se
kako Naum razgovetno ponavlja azbuku.
Slovo po slovo! I kada dođe do kraja,
Nije gotovo…
Zavetno Az izleće iz njegovih ruku,
Probija kameni pokrov
I nosi poruku:
Kome je dano da čita znamen
Iznad mog zvučnog groba
Neka se ne boji ničega,
Sve sveto i slovno čuvamo ja i ova
voda.