PREVENCIJA
Utvrđeno je da osobe sa hipertenzijom imaju veći rizik od razvoja demencije svih uzroka i Alchajmerove bolesti.
U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports, grupa istraživača je istraživala povezanost koju ispoljavaju konzumiranje kafe i čaja s jedne strane, i rizik od razvoja demencije (smanjenje mentalnih sposobnosti koje utiče na svakodnevni život), s druge strane, i to kod osoba sa hipertenzijom.
Oni su koristili podatke 453.913 učesnika iz Velike Britanije.
Hipertenzija (povišen krvni pritisak) pogađa trećinu odraslih širom sveta i sa sobom nosi povećan rizik od demencije, posebno Alchajmerove bolesti. Kontrolisanje hipertenzije moglo bi da smanji slučajeve demencije za 40 procenata.
Kafa i čaj, koji sadrže kofein i hlorogenu kiselinu, mogu pomoći u prevenciji demencije kroz neuroprotekciju i smanjenje upale. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se potvrdili efekti ovih napitaka na rizik od demencije kod hipertenzivnih osoba.
O studiji
Ova studija predstavlja veliko istraživanje zasnovano na populaciji starosti od 39 do 74 godine u periodu 2006-2010. širom Velsa, Engleske i Škotske. Učesnici su bili podvrgnuti fizičkim pregledima i popunjavanju upitnika, a njihovi zdravstveni rezultati su kontinuirano praćeni putem elektronske evidencije iz matične evidencije primarne zdravstvene zaštite, hospitalizacije i umrlih.
Studija je prikupila opsežne genetske i zdravstvene podatke kako bi istražila način života i genetske uticaje na bolesti kod srednjih i starijih odraslih osoba.
Od 502.370 učesnika koji su prvobitno bili angažovani, pojedinci su isključeni zbog nedostajućih osnovnih podataka, nedostatka merenja krvnog pritiska, sekundarne hipertenzije, nedostajuće informacije o konzumaciji kafe i čaja ili osnovne dijagnoze demencije. Ovo je rezultiralo konačnom kohortom od 453.913 učesnika, praćenih u proseku 15,12 godina do aprila 2024. godine.
Status hipertenzije je određen korišćenjem podataka koji su sami prijavili, bolničkih kartona i merenja krvnog pritiska. Potrošnja kafe i čaja je procenjena putem upitnika o učestalosti hrane, dok su dijagnoze demencije dobijene iz evidencije primarne zdravstvene zaštite i hospitalizacije.
Koksovi proporcionalni modeli regresije rizika korišćeni su za analizu odnosa između unosa kafe, čaja i kofeina i rizika od demencije kod hipertenzivnih i nehipertenzivnih osoba.
Rezultati studije
Studija je obuhvatila 453.913 učesnika, od kojih je 54,62 odsto imalo hipertenziju. Prosečna starost je bila 72,39 godina, pri čemu su 54,33 odsto bile žene. Tokom prosečnog praćenja od 15,12 godina, oni sa hipertenzijom su imali veću incidencu demencije svih uzroka, Alchajmerove bolesti i vaskularne demencije u poređenju sa onima bez hipertenzije.
Hipertenzivni učesnici su takođe imali kraće srednje vreme preživljavanja. Uočene su značajne razlike između hipertenzivnih i nehipertenzivnih osoba u pogledu starosti, pola, etničke pripadnosti, obrazovanja, zanimanja, pušačkog statusa, ishrane, indeksa telesne mase (BMI), konzumiranja alkohola, fizičke aktivnosti, porodične istorije demencije, društvenih odnosa i drugih zdravstvenih faktora. Nakon prilagođavanja ovih varijabli, utvrđeno je da osobe sa hipertenzijom imaju veći rizik od razvoja demencije svih uzroka i Alchajmerove bolesti.
Što se tiče konzumiranja kafe, oni sa hipertenzijom koji su pili pola do jedne šolje kafe dnevno imali su najmanji rizik od demencije svih uzroka.
Međutim, nije bilo značajne veze između unosa kafe i rizika od Alchajmerove ili vaskularne demencije kod hipertenzivnih osoba, niti je postojala značajna povezanost između konzumiranja kafe i rizika od demencije kod nehipertenzivne populacije.
Konzumacija čaja bila je povezana sa manjim rizikom od demencije svih uzroka kod hipertenzivnih osoba, posebno među onima koji su pili četiri do pet šoljica dnevno. Nije bilo veze između unosa čaja i rizika od demencije kod nehipertenzivnih učesnika.
Pored toga, hipertenzivne osobe koje su konzumirale i kafu i čaj pokazale su smanjen rizik od demencije svih uzroka i Alchajmerove bolesti, posebno oni koji su pili umerene količine oba pića.
Obična kafa je bila povezana sa manjim rizikom od demencije svih uzroka i vaskularne demencije i kod hipertenzivne i kod nehipertenzivne populacije, u poređenju sa kafom bez kofeina. Studija nije otkrila značajnu vezu između temperature toplih napitaka i rizika od demencije.
Unos kofeina je takođe bio povezan sa smanjenim rizikom od demencije svih uzroka i vaskularne demencije kod hipertenzivnih učesnika, pri čemu su oni koji konzumiraju umerene količine kofeina pokazali najmanji rizik.
Nasuprot tome, nije primećena značajna povezanost između unosa kofeina i rizika od Alchajmerove ili vaskularne demencije kod nehipertenzivnih osoba.
Zaključak
Da rezimiramo – u ovoj studiji, osobe sa hipertenzijom su imale veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima bez hipertenzije. Konzumacija kafe i čaja bila je povezana sa rizikom od demencije u ukupnoj populaciji, pri čemu je najmanji rizik primećen među hipertenzivnim osobama koje su pile 0,5-1 šoljicu kafe ili 4-5 šoljica čaja dnevno.
Ova značajna povezanost između konzumiranja kafe i čaja i rizika od demencije svih uzroka i vaskularne demencije bila je očiglednija kod hipertenzivnih osoba nego kod onih bez hipertenzije.
Pored toga, konzumacija obične kafe bila je povezana sa najnižim rizikom od demencije svih uzroka i vaskularne demencije, bez povezanosti između temperature toplog napitka i rizika od demencije.