ODLAGANJE ZADATAKA
Odugovlačenje sa nekim poslom ili izvršenjem neke obaveze često se pogrešno shvata kao obična lenjost ili prosto kao nedostatak motivacije.
Međutim, nedavna istraživanja sugerišu da za mnoge pojedince odugovlačenje (prokrastinacija) zapravo može biti složen odgovor na traumu.
Trauma, bilo iz prošlih iskustava ili tekućih stresnih situacija, može duboko da utiče na naše ponašanje i mehanizme suočavanja, uključujući našu sklonost da odugovlačimo. Razumevanje ove veze je ključno za razvoj efikasnih strategija za prevazilaženje odugovlačenja i izlečenje od osnovne traume.
Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Counseling Psychology naglašava vezu između odlaganja i traume. To sugeriše da pojedinci koji su doživeli traumu mogu da odugovlače kao način da izbegnu izazivanje sećanja ili emocija povezanih sa njihovim prošlim iskustvima.
Pored toga, odugovlačenje može poslužiti kao oblik samozaštite, omogućavajući pojedincima da zadrže osećaj kontrole u situacijama u kojima se osećaju preopterećeno ili ugroženo.
Evo pet načina na koje se odlaganje kao odgovor na traumu može manifestovati kod ljudi:
1. Izbegavanje okidača: Do odugovlačenja može doći kada se suočite sa zadacima ili odgovornostima koji vas podsećaju na traumatska iskustva, što vas dovodi do odlaganja da im se posvetite.
2. Hiperbudnost: Neprestano skeniranje potencijalnih pretnji ili pokretača može potrošiti energiju i fokus, što otežava koncentraciju na zadatke i dovodi do odlaganja.
3. Poteškoće u donošenju odluka: Trauma može uticati na kognitivne procese, čineći izazovom donošenje odluka ili određivanje prioriteta zadataka, doprinoseći odugovlačenju.
4. Perfekcionizam: Strah od pravljenja grešaka ili neuspeha može biti pojačan traumom iz prošlosti, navodeći vas da odugovlačite iz želje da izbegnete potencijalnu kritiku ili razočarenje.
5. Nisko samopoštovanje: Trauma može narušiti samopouzdanje i samopoštovanje, otežavajući da verujete u svoje sposobnosti i izvršavanje zadataka, što rezultira odlaganjem.
Prevazilaženje odugovlačenja kao odgovora na traumu zahteva strpljenje, samosvest i podršku.
Ovo su pet saveta koji će vam pomoći da se krećete lakše kroz ovo iskustvo:
1. Potražite terapiju: Rad sa kvalifikovanim terapeutom može pružiti neprocenjivu podršku u razumevanju osnovnih uzroka odugovlačenja i razvoju strategija suočavanja sa traumom.
2. Vežbajte samosaosećajnost: Budite nežni prema sebi i shvatite da odugovlačenje može biti mehanizam suočavanja ukorenjen u prošlim iskustvima. Vežbajte brigu o sebi i samosaosećanje dok radite na izlečenju.
3. Podelite zadatke na manje korake: Preteški zadaci mogu izazvati odlaganje. Razdvojite ih na manje korake kojima je lakše upravljati da biste smanjili anksioznost i povećali motivaciju.
4. Postavite realne ciljeve: Izbegavajte postavljanje nerealnih očekivanja za sebe, jer to može doprineti osećaju neuspeha i odugovlačenju. Postavite ostvarive ciljeve i slavite svaki napredak na tom putu.
5. Izgradite mrežu podrške: Okružite se prijateljima koji vas razumeju, članovima porodice ili grupama za podršku koji mogu da vam ponude ohrabrenje, odgovornost i perspektivu tokom izazovnih vremena.
Zapamtite da izlečenje od traume i prevazilaženje odlaganja je „putovanje“ koje zahteva strpljenje i upornost. Razumevanjem osnovnih pokretača i primenom efikasnih strategija, pojedinci mogu da rade na zdravijem i ispunjenijem životu.