ČETVRTAK
Ptice će i dalje pevati pesmu koja drugačije zvuči, bez obzira da li je četvrtak ili neki drugi dan u sedmici.
(Za Vladislavu, koja obožava četvrtak)
Sedam i trideset, ujutro. Dan četvti. Zrela jesen. Sunce se promalja kroz oblake koji lagano plove na horizontu. Jedan običan dan što teče, neobičan onima koji u njemu traju.
Ništa se ne događa. Ili je to privid jer vreme znači sve, a sve je ništa vremenu koje protiče i ne oseća svoj protok.
Život i dalje buja ili se gasi u jednom treptaju oka. Običan sled stvari tako različit od onog predhodnog nastanka i nestanka, dok vetar nosi prašinu s jednog na drugo mesto.
Ni cvrkut ptica nije isti kao juče, iako one pevaju po urođenoj matrici. Poj dobija novi smisao u danu kom pesma ništa ne znači. Jedino ptice primećuju promenu, ili neki slušalac koji još može i želi da čuje razliku.
Možda četvrtkom slabije čujem pa mi se ovo pričinjava, ili… Nisam sigurna da to uopšte želim da saznam. I čemu? Ptice će i dalje pevati pesmu koja drugačije zvuči, bez obzira da li je četvrtak ili neki drugi dan u sedmici.
Razmišljanje je velika glupost. Samo dokoni razmišljaljju. Oni drugi žive srećno, kao amebe. Tako je sigurno bolje. I ovaj četvrtak će proći.
Petak je već nešto drugo. Dolazi vikend.