OTKLANJAJU NEPRIJATNA SEĆANJA

Video igre poput tetrisa deluju na redukciju nametljivih sećanja na traumatski događaj, što je karakteristični simptom PTSP.

Samo jedna sesija tretmana, koja uključuje video igre, može da smanji simptome posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

video igre ptsp

Ovo je pokazala nova studija sprovedena sa zdravstvenim radnicima koji su radili tokom pandemije COVID-19. Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta Upsala u Švedskoj.

„Moguće je smanjiti učestalost neprijatnih i nametljivih sećanja na traumu, a samim tim i ublažiti druge simptome PTSP-a. Samo jednom vođenom sesijom tretmana videli smo pozitivne efekte koji su postojali nakon pet nedelja, pa čak i šest meseci nakon tretmana. Trauma može uticati na bilo koga. Ako se ovaj efekat može postići svakodnevnim alatom koji uključuje video igre, to bi mogao biti pristupačan način da se pomogne mnogim ljudima“, objašnjava Emili Holms, profesorka na Univerzitetu Upsala koja je vodila ovu studiju.

Karakteristični simptom PTSP-a su neprijatna i nametljiva sećanja na traumatski događaj u obliku mentalnih slika (poznatih kao flešbekovi). Ostali simptomi mogu uključivati izbegavanje, preteranu napetost i probleme kao što su poteškoće sa spavanjem i koncentracijom. Holms i njene kolege već duže vreme istražuju kako da spreče PTSP.

U trenutnoj studiji, istraživači su se fokusirali na uklanjanje flešbekova. Zamenom nametljivih sećanja pomoću vizuelnog zadatka, mogu se smanjiti i drugi simptomi PTSP-a.

Mentalna rotacija pomoću tetrisa

Tretman se zasniva na onome što je poznato kao mentalna rotacija, koja leži u srcu tetrisa. Kada posmatrate objekat iz jednog ugla, možete zamisliti kako bi izgledao da je rotiran u drugu poziciju i da se može videti iz drugog ugla.

Studija je uključivala 164 učesnika i svi oni su nedelju dana pratili svoja nametljiva sećanja na traumu. Nakon toga su randomizovani na jedan od dva uslova. Polovina grupe je zamoljena da igra tetris sa mentalnom rotacijom. Druga polovina, kontrolna grupa, dobila je nevizuelni zadatak kao što je slušanje radio programa. Svi učesnici su vodili dnevnik o svojim flešbekovima. Na početku studije, učesnici su imali u proseku 15 flešbekova nedeljno. U petonedeljnom praćenju, učesnici u kontrolnoj grupi imali su u proseku pet epizoda nedeljno, ali su oni u grupi za video igre imali u proseku samo jednu.

Iznenađujuća efikasnost

U praćenju šest meseci nakon tretmana, učesnici u grupi video igara imali su manje teške simptome PTSP-a. U proceni korišćenjem priznatog upitnika (PCL-5) koji se često koristi za procenu svih simptoma PTSP-a, grupa koja se bavila video igricom je imala oko upola manje problema nego kontrolna grupa.

„Za nas je bilo iznenađujuće da je metoda lečenja bila toliko efikasna i da je poboljšanje simptoma trajalo šest meseci. Shvatam da se možda čini malo verovatnim da tako kratka intervencija, koja uključuje video igrice, ali ne uključuje dublju diskusiju o traumi sa terapeutom, može da pomogne, ali studija pruža naučno kontrolisane dokaze da jedna vođena sesija digitalnog tretmana može smanjiti broj nametljivih sećanja i da je mogu bezbedno koristiti od strane učesnika“, navodi profesorka Holms.