KAD SE KRVARENJE NE ZAUSTAVLJA
Procenjuje se da u svetu hemofilija (bolest zgrušavanja krvi) pogođa oko 257 hiljada osoba, a u Srbiji oko 900. Među njima su i deca.
Kako je da je prepoznamo, lečimo i izbegnemo posledice koje donosi hemofilija, objasnili su Dejan Petrović, predsednik Udruženja hemofiličara Srbije i prof. dr. Predrag Miljić, šef kabineta za hemofiliju i poremećaje hemostaze UKCS.
U normalnim okolnostima naša krv ima sposobnost da se zgrušava pri povredama, posekotinama, i brzo dolazi do zaustavljanja krvarenja. Kod hemofilije i drugih poremećaja koagulacije postoji defekt u tom procesu, najčešće zbog nekog urođenog nedostatka od komponenti koje dovode do zgrušavanja krvi.
„Takvi ljudi mogu da imaju ozbiljne probleme i kada su u pitanju najmanje povrede, krv se ne zgrušava i može da im bude i život ugrožen. Kod zdrave osobe krvarenje se zaustavlja već u par minuta, a osobe sa hemofilijom mogu da krvare danima, nedeljama“, rekao je prof. dr Predrag Miljanić.
Hemofilija je nasledna bolest
„Dete se rađa sa hemofilijom, i na oko pet hiljada živorođene muške dece rodi se jedno dete sa hemofilijom. U retkim slučajevima ona može biti stečena, retka je, a nastaje usled autoimunih bolesti i poremećaja imunog sistema. To su ekstremno retke stvari, otprilike jedan slučaj na milion stanovnika godišnje. Hemofilija je bolest koja je češća kod muškaraca, a prenose je žene, pa obolevaju njihovi sinovi“, istakao je prof. Miljanić.
Kako je istakao Dejan Petrović, predsednika Udruženja hemofiličara Srbije, hemofilija mu je otkrivena u drugoj godini života.
„Pošto nije bilo porodične anamneze, odnosno roditelji nisu znali da mogu da dobiju dete sa hemofilijom, kada sam počeo da hodam i padam javljale su se modrice koje su teško prolazile, dugo trajale, a javili su se i bolni otoci. Tada su me roditelji odveli kod lekara i postavljena je dijagnoza. To je bilo komplikovano u odrastanju jer nije bilo adekvatne terapije“, rekao je Dejan.
Danas je situacija drugačija, savetuje se fizička aktivnost i dostupne su moderne, bezbedne i savremene terapije.
Promene u lečenju – nekad i sad
„Uspeh u lečenju hemofilije je jedan od najvećih uspeha moderne medicine. Pre 1960. godine većina bolesnika je umirala oko dvadesete godine. Od tada se dramatično promenila situacija i danas ljudi žive normalan životni vek. Deca sa hemofilijom odrastaju u zdrave osobe, sa stabilnim lečenjem“, rekao je prof. dr Predrag Miljanić.
Dejan ističe da je Udruženje osoba sa hemofilijom osnovano dvehiljadite godine i radi se na unapređenju lečenja i kvaliteta života. Terapija se prima preventivno, dva puta nedeljno.
U oko 50 odto slučajeva rodi se dete, a da niko u porodici nije imao hemofiliju. Lečenje je danas uspešno, pa je sve lakše.
U zadnje vreme došlo je do prave revolucije u lečenju hemofilije, do skora smo je lečili tako što se lek tri do četiri puta ubrizgavao u venu.
Danas se lek pod kožu ubrizgava jednom nedeljno ili jednom mesečno.
„U svetu se negde koristi i genska terapija, nauka se neprestano razvija i to je jedan krupan korak u lečenju“, rekao je prof. dr Predrag Miljanić,šef kabineta za hemofiliju i poremećaje hemostaze UKCS.
Izvor: RTS