UTICAJ NA VID
Rana intervencija u prevenciji kratkovidosti može usporiti, čak i zaustaviti napredovanje ovog stanja kod deteta.
Globalno istraživanje u kojem je učestvovalo više od pet miliona dece i tinejdžera iz 50 zemalja sa svih šest kontinenata, pokazalo je da se njihov vid s vremenom konstantno pogoršava, zbog čega danas svako treće dete pati od kratkovidosti ili ne vidi jasno objekte u daljini.
Istraživači kažu da su ograničenja nametnuta u vreme pandemije koronavirusa vrlo negativno uticala na razvoj vida kod dece i tinejdžera s obzirom na to da su oni puno više vremena provodili pred ekranima, a vrlo malo na otvorenom.
Miopija ili kratkovidost globalno postaje sve veći javnozdravstveni problem koji će do 2050. godine uticati na još milione dece, upozorava studija.
Najviše stope kratkovidosti među decom uočene su u Aziji – od miopije pati 85 posto dece u Japanu i 73 posto u Južnoj Koreji, te više od 40 posto njih u Kini i Rusiji.
Najniža stopa kratkovidosti zabeležena je među mladima u Paragvaju i Ugandi – oko jedan posto, a u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj i SAD-u od nje pati oko 15 posto tinejdžera i manje dece.
Istraživanje je pokazalo da se miopija među mladima utrostručila u razdoblju između 1990. i 2023. kada je porasla na 36 posto, a „znatan porast“ kratkovidosti među decom primećen je posebno nakon pandemije koronavirusa.
Kratkovidost obično počinje u detinjstvu, za vreme pohađanja osnovne škole te ima tendenciju pogoršanja sve dok organ oka ne prestane da raste, a to je oko dvadesete godine života. Ako se ne uoči i ne počne lečiti, najčešće brzo napreduje. Rana intervencija u prevenciji kratkovidosti može usporiti, čak i zaustaviti napredovanje kratkovidosti kod deteta.
Verovatnoća za razvoj miopije veća je u istočnoj Aziji, a zavisi i od genetskog nasleđa, kao i o ostalim faktorima, poput naprimer izuzetno mladog doba (dve godine) kada deca počinju sa obrazovanjem u gradovima poput Singapura i Hongkonga.
To znači da već u najranijem životnom dobu deca provode više vremena fokusirajući se na čitanje ili na ekrane, što opterećuje očne mišiće i kod nekih može rezultirati razvojem kratkovidosti, pokazalo je istraživanje.
Za razliku od Azije, u afričkim državama u kojima školovanje dece započinje u dobu od šest do osam godina kratkovidost je sedam puta ređa.
Najveću štetu dečjim je očima počinio karantin nametnut za vreme pandemije koronavirusa u celome svijetu. Tada su milioni dece bili primorani da predugo borave u svojim domovima.
„Dokazi koji smo prikupili ukazuju na potencijalnu povezanost pandemije i ubrzanog pogoršanja vida među mladim odraslim osobama“, napisali su naučnici, dodajući da bi do 2050. ovakvo stanje moglo uticati na više od polovine tinejdžera širom sveta.
Zanimljiv je i podatak po kom su razvoju miopije izloženije devojčice i mlade žene u odnosu na dečake i mladiće jer ih većina češće provodi manje vremena na otvorenom, bilo da je reč o aktivnostima u školi ili kod kuće, pokazala je studija.
Treba istaći i da razvoj devojčica, a to znači i pubertet, počinje ranije, što znači da su kratkovidosti sklonije od dečaka još u ranijoj životnoj dobi.
Premda se očekuje da će do 2050. najviše dece i tinejdžera koji pate od miopije živeti u Aziji u poređenju sa svim ostalim kontinentima i i odnosiće se na gotovo 69 posto mladih, naučnici kažu da bi i u zemljama u razvoju ta brojka mogla dosegnuti čak 40 posto.
Rezultati studije objavljeni su u stručnom časopisu British Journal of Ophthalmology.
Izvor: Hina