ZNA OTAC VAŠ NEBESKI
Na neki način, koji nadmašuje naše poimanje, Bog voli i poznaje svakog čoveka po imenu, On brine o životu svakog od Njegove dece.
Jedna mlada žena, koja je ubrzo trebala da se uda, zapita se: „Ko zna da li je on zaista pravi čovek za mene?“
Mladi par, u očekivanju deteta, zapita se: „Ko zna hoće li dete biti zdravo?“
„Ko zna?“ To je pitanje koje tako često postavljaju – samo Bog zna koliko često – potišteni, oni koji broje dane u bolesničkoj postelji, oni koji misle da nema ljubavi, da nikog nije briga.
Ko me poznaje u ovom ogromnom svemiru? Isus je rekao: „Zna Otac vaš nebeski…“ (Jevanđelje po Mateju 6, 32).
Biblija nam govori da Bog sve zna. Teologija ima odličnu reč za to: sveznanje.
Sveti Matej kaže da je Bog prebrojao i poznaje svaku dlaku na našim glavama. Sveti Luka kaže da ni jedan vrabac ne padne na zemlju ako to nije Očeva volja. Sveti Jovan nam govori da On poziva imenom svaku ovčicu svoju. Nije Božija namera da stvori decu i ostavi ih same da lutaju svetom.
„Zna Otac vaš nebeski…“ Bog zna, Bog brine. Ali, kako On brine? Da li On brine o celom kosmosu na neki bezlični način? Ne!
Kako otac brine o svojoj porodici? Kao o porodici? Ne. On voli svoju suprugu, svog sina, svoju kći…
Isto je i sa Božijom većom porodicom.
Na neki način, koji nadmašuje naše poimanje, Bog voli i poznaje svakog čoveka po imenu. On brine o životu svakog od Njegove dece. To bi moralo da utiče na naše mišljenje o sebi, ali i o drugima.