UZROK I POSLEDICA
Trajanje dojenja je kraće od proseka kod majki koje su imale strah od porođaja, bez obzira na način tog čina, pokazuje nova studija iz Finske.
Prema ovim istraživačima, strah od porođaja takođe može da bude pokazatelj veće potrebe za podrškom dojenju. Koristeći podatke iz Kuopio Birth Cohort studije (KuBiCo), studija je ispitala faktore vezane za porođaj koji mogu uticati na uspeh i trajanje dojenja u prvoj godini života deteta.
Istraživači su analizirali podatke prikupljene u periodu 2013-2020, koji su uključivali 2.521 ženu koja se porodila u Univerzitetskoj bolnici Kuopio. Buduće majke su tokom trudnoće popunjavale različite upitnike, a odgovarale su i na upitnik o trajanju dojenja u vreme kada je njihovo dete napunilo godinu dana.
U Finskoj se dojenje preporučuje najmanje šest meseci, uključujući 4-6 meseci intenzivnog dojenja. Čak 98 odsto majki koje su učestvovale u ovoj studiji započelo je dojenje tokom prve neonatalne nedelje, a tri od četiri majke nastavile su da doje svoje dete najmanje šest meseci. Preporuku za dojenje najčešće su imale majke koje su se vaginalno porodile bez ikakvih komplikacija.
Strah od porođaja može uticati na trajanje dojenja bez obzira na način porođaja
Ključni nalaz studije bila je uočena povezanost između straha od porođaja i trajanja dojenja.
„Kod majki koje su se plašile porođaja, trajanje dojenja, bilo da je isključivo sopstvenim mlekom ili adaptiranim mlekom, imalo je triput veće šanse da bude kraće od preporučenog“, kaže Maija Vasanen, koautorka ove studije.
Ovo je prvi put da su istraživači primetili povezanost između straha od porođaja i uspeha dojenja. Strah od porođaja imao je značajnu vezu sa trajanjem dojenja nezavisno od toga da li je način porođaja bio spontani vaginalni porođaj, elektivni ili neelektivni carski rez ili vaginalni porođaj uz pomoć vakuuma.
Istraživači su takođe otkrili da su blizanačka trudnoća, prekomerna težina i gojaznost majke, visok krvni pritisak i pušenje povezani sa kraćim trajanjem dojenja. Od majki sa blizancima, 40 odsto je dojilo svoju decu najmanje šest meseci. Drugi faktori povezani sa kraćim trajanjem dojenja bili su mlada starost majke, prvi porođaj, samohrano roditeljstvo i niži nivo obrazovanja.
Sve veći broj majki koje doje duže od šest meseci
Ova studija je takođe otkrila izuzetno pozitivan trend u trajanju dojenja. Procenat majki koje doje duže od šest meseci porastao je sa oko 71 odsto na 85 procenata između 2013. i 2020. godine. Istovremeno, procenat onih koje doje kraće je smanjen sa 27 odsto na 15 odsto.
„Duže trajanje dojenja može se objasniti povećanom svešću o prednostima dojenja, a takođe je pokazatelj uspešnog usmeravanja i podrške dojenju. Dojenje se može promovisati pružanjem ciljane podrške majkama sa poznatim faktorima rizika, kao što su strah od porođaja, blizanačke trudnoće ili pušenja. Ubuduće, smernice za dojenje koje daju zdravstveni radnici takođe treba da budu usmerene na majke sa strahom od porođaja, kao i na druge grupe koje se mogu eventualno boriti sa početkom i trajanjem dojenja“, zaključila je profesorka Lea Keski-Nisula, glavna autorka ovog istraživanja.