Nasleđe

Ništa nemam da ti ostavim, dete,
sve što je zemaljsko sudbine je klete:
nestaće jednom kao što je došlo.
Grobljanska je ovo zemlja, dušo,
gladna suza i rada
i nemoj zažaliti
što ti je u nasleđe neću ostaviti.

Nemam nikakvih dobara, dete,
sve je pepeo i prah,
jedan dah nebesa i sve nesta
kao da nije ni bilo.
Kako se u dobro slilo,
tako će i da otekne
niz brzake neke bezimene reke.

Nisam vlasnik ni imanja ni znanja.
Sve što misliš da je moje
magla je i obmana,
kratkih je dana.
Sve se promeni u tren –
danas jeste, sutra je sen.
Jedino što je moje – vera u Svedržitelja
i milost njegovu,
pa ti je ostavljam i znam –
onaj koji veruje u Boga, nikada nije sam
i nikada nije bez imetka.