PAPRENO SKUPO
Ovaj „povratak iz mrtvih“ je komplikovan i zabranjen u Evropi, a cena je takva da je rezervisan samo za one dubljeg džepa.
Poznato je kako se mnogi vlasnici kućnih ljubimaca toliko vežu za životinje tako da, kada uginu, tuguju za njima kao da im je umrla bliska osoba. Neki nakon smrti kućnog ljubimca požele da imaju istog, odnosno sličnog psa ili mačku, a zahvaljujući jednoj britanskoj kompaniji, to zaista mogu i da urade – da ih stvarno „vrate iz mrtvih“!
Rešenje je prilično kontroverzno, ekstremno skupo, a ponekad i bolno za životinje. Reč je o kloniranju. Iako će većina ljudi, kada se spomene kloniranje, pomisliti na ovcu Doli, u protekle skoro tri decenije tehnologija i nauka enormno su napredovali, tako da ljudi već godinama kloniraju životinje.
Britanska kompanija Gemini Genetics iz Šropšira tako već pet godina primenjuje naprednu tehnologiju kloniranja koja životinje može “vratiti iz mrtvih”. Na temelju DNK koji se uzima iz uginulog ljubimca (osim pasa i mačaka, Gemini Genetics trenutno radi i klonove konja), može se stvoriti genetički identična kopija životinje u laboratoriji.
Ovakav proces, dakle, nije jeftin i za njega je potrebno platiti između 50 i 80 hiljada dolara, pa je popularan među bogatim i slavnim osobama. Npr. Barbra Strejsend je dvaput klonirala svog psa Samantu.
„I dalje postoji tabu oko kloniranja, jer je to i dalje relativno nova nauka“, objasnila je menadžerka laboratorije Lusi Morgan, ali je naglasila kako se ta nauka razvija i postaje sve popularnija.
Postupak kloniranja koji koristi ova kompanija sličan je drugim čestim metodama kloniranja. Prvo se uzorci tkiva uzimaju od uginule životinje, što mora biti tokom pet dana od smrti, nakon čega se u laboratoriji kompanije uzima DNK iz tog tkiva i uzgaja se, umnožava i kriogeno pohranjuje u tečnom azotu.
Sledeći korak, zbog evropske regulative koja ne dopušta kloniranje, odvija se u SAD. Njihova partnerska laboratorija u Teksasu DNK premešta u jajnu ćeliju “donora” kojoj je uklonjeno jezgro, odnosno genetski materijal, i ako sve prođe bez problema, u tom će jezgru doći do potpunog reprogramiranja genetskog materijala i formirati klonirani embrion.
Ovaj embrion se implementira u matericu surogat majke gde će se razvijati sve dok ne dođe vreme da klonirana životinja dođe na svet. Nakon nekog vremena, ona se šalje u Veliku Britaniju i predaje osobama koje su platile klona svog ljubimca.
Dok su neki vlasnici uginulih životinja spremni da plate pravo malo bogatstvo kako bi imali sličnog ljubimca, iz Kraljevskog društva za prevenciju okrutnosti prema životinjama (RSPCA) upozoravaju kako i dalje postoje veliki etički problemi, kao i zabrinutost za dobrobit kloniranih životinja.
Iz ove organizacije tako upozoravaju kako je životinja puno više od njenog DNK, te kako nikada neće biti istovetna kopija uginulog ljubimca, niti izgledom, niti ponašanjem.
Takođe, oni upozoravaju kako ova tehnologija zahteva procedure koje uzrokuju “bol i stres”, s visokim nivoom smrtnosti, dok klonirane životinje često pate od bolesti poput tumora, upale pluća i drugih.
Izvor: Zimo.hr