POGLEDAJ U NOĆ
Pogledaj kako klize
tamne senke nad jezerom
dok brestovi ih gledaju ćuteći.
Pravim se da spavam.
Čak i tad žmureći,
vidim te pred sobom.
Osećam te oko sebe.
Slušam usnuli vetar kako se njiše
i kako diše trava
dok labudovi crni i beli
na jezeru spavaju pognutih glava.
Kroz otvoren prozor ulazi pomračina
meka kao paučina,
dok mesec zlatno žut
sipa svoje zrake mojom sobom.
Sutra poći ću na put,
bilo gde da krenem
vodim te sa sobom.
Pogledaj kako klize tamne senke
nad labudovim jezerom
dok orkestar zvezda svira
tihu simfoniju,
a brestovi ih gledaju ćuteći…
Naša kućica u mraku sanja.
Na vodi odvezan čamac brodi
pokraj belih cvetova lokvanja
polako plovi, klizne pa stane…
Tek poneka krupna kap rose
sa leskovog lišća svilenog
na pospale cvetove bele rade
nečujno i polako
ko pero gugutke lako, kane…
Na ono isto mesto gde tebe nema odavno
moj beli jorgovane…