POGUBAN UTICAJ

Kod adolescenata se kanabis pokazuje kao izuzetno loša opcija, jer utiče na deo mozga koji u tim godinama još uvek sazreva.

Kanabis može dovesti do stanjivanja cerebralnog korteksa (spoljašnja struktura nervnog tkiva mozga) kod adolescenata prema nedavnoj studiji koju su vodili Grasiela Pineiro i Tomas Paus, istraživači i profesori na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Montrealu.

kanabis kod adolescenata

Zajednički napor između dve istraživačke laboratorije sa komplementarnim pristupima, studija pokazuje da THC, odnosno tetrahidrokanabinol, što je naziv za aktivnu supstancu u kanabisu, izaziva skupljanje dendritske arborizacije, neuronske „mreže antena“ čija je uloga kritična za komunikaciju između neurona. Ovo dovodi do atrofije određenih regiona moždane kore, i to posebno u godinama kada mozak sazreva.

„Ako uzmemo analogiju mozga kao kompjutera, neuroni bi bili centralni procesor, koji bi sve informacije primali preko sinapsi kroz dendritsku mrežu. Dakle, smanjenje unosa podataka u centralni procesor od strane dendrita otežava mozak da uči nove stvari, komunicira sa ljudima, izlazi na kraj sa novim situacijama i slično. Drugim rečima, čini mozak ranjivijim na sve što se može desiti u životu mlade osobe“, navodio Tomas Paus, profesor psihijatrije i neuronauke.

Ovaj projekat je značajan po komplementarnoj prirodi korišćenih metoda na više nivoa

„Analizom snimaka magnetne rezonance (MRI) mozga grupe tinejdžera, već smo pokazali da mladi ljudi koji su koristili kanabis pre šesnaeste godine imaju tanji moždani korteks“, objašnjava Paus i dodaje:

„Međutim, pvaj metod istraživanja nam ne dozvoljava da izvučemo bilo kakve zaključke o uzročnosti ili da zaista razumemo efekat THC na moždane ćelije“.

S obzirom na ograničenja MRI, uvođenje modela miša od strane tima Grasiele Pineiro je bilo ključno.

„Model je omogućio da se pokaže da THC modifikuje ekspresiju određenih gena koji utiču na strukturu i funkciju sinapsi i dendrita“, objašnjava Pineiro, profesorka na Odseku za farmakologiju i fiziologiju na Univerzitetu u Montrealu.

Rezultat je, kako tvrdi, atrofija dendritske arborescencije koja bi mogla da doprinese stanjivanju uočenom u određenim regionima korteksa.

Zanimljivo je da su ovi geni takođe pronađeni kod ljudi, posebno u tanjim kortikalnim regionima kohorte adolescenata koji su eksperimentisali sa kanabisom. Kombinovanjem svojih različitih istraživačkih metoda, dva tima su tako bila u stanju da sa visokim stepenom sigurnosti utvrde da su geni ciljani THC-om u modelu miša takođe povezani sa stanjivanjem korteksa uočenim kod adolescenata.

S obzirom da je upotreba kanabisa u porastu među mladima u Severnoj Americi i komercijalni proizvodi od kanabisa koji sadrže sve veće koncentracije THC, imperativ je, poručuju profesori, da poboljšamo naše razumevanje o tome kako ova supstanca utiče na sazrevanje mozga i kogniciju.