RETKO IM SE DESI
Stvaranje imuniteta moglo bi da objasni zašto majke nikad nisu bolesne, ali postoji još jedna veoma interesantna teorija za ovu „supermoć“.
Ponekad se čini da majke imaju „supermoći“, što se, između ostalog, vidi i u činjenici da većina njih retko oboleva. Zašto se retko dešava da su mame bolesne?
Sigurno ste i sami primetili kako neke mame uspevaju da ostanu na nogama i izbegnu razne prehlade, čak i kada su svi oko njih bolesni. Pored majki, to je često slučaj i sa medicinskim sestrama, lekarima i učiteljicama, koje su, čini se, otpornije na mnoge bolesti od drugih, piše portal Moms.
Naučnik Šeldon Koen i njegove kolege sa Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu sproveli su studiju u kojoj su bukvalno stavili virus gripa ili rinovirus koji izaziva prehladu u nos svojih ispitanika.
Polovina ispitanika su bili roditelji, a druga polovina nije imala dece. Istraživanje je pokazalo da roditelji imaju 48 odsto manje šanse da razviju infekciju nego ljudi bez dece.
Naučnici se slažu da su majke među najzdravijim ljudima na planeti i za to postoji logično objašnjenje. Naučnici kažu da su oni, kao i većina drugih ljudi, stalno izloženi preko 200 vrsta bakterija i virusa prehlade.
Međutim, uz to, majke su posebno izložene svim mikrobima koje njihova deca donose kući. Ne treba mnogo vremena da imuni sistem majke prepozna većinu virusa sa kojima se susreće i nauči da se nosi sa njima.
Dr Vilijam Šafner, profesor medicine na odeljenju za zarazne bolesti Medicinskog fakulteta Univerziteta Vanderbilt, objašnjava kako telo vremenom uči da se brani od različitih mikroorganizama. Kada imuni sistem prepozna određeni virus, može započeti borbu čak i pre nego što majka shvati da je možda bolesna.
Ključ je u imunitetu
Stvaranje imuniteta moglo bi da objasni zašto majke retko obolevaju, dok ostatak porodice pokupi svaku bolest.
Međutim, moguće je i da majke imaju zdravije odnose, što ih štiti od bolesti. Ljudi koji imaju pozitivne društvene odnose su mentalno zdraviji i ređe dobijaju prehladu, kaže dr Džon Temte, lekar porodične medicine na Univerzitetu Viskonsin.
Ali potraga za tačnim naučnim objašnjenjem zašto neki ljudi obolevaju ređe od drugih još uvek nije završena jer je imunski sistem veoma individualan i složen, skoro kao otisci prstiju.
Profesor imunologije na Univerzitetu u Mančesteru, Danijel Dejvis, objašnjava da neki ljudi nasleđuju genetske setove koji su posebno dobri u borbi protiv određenog virusa. To ne znači da neko ima bolji ili lošiji imunitet, već samo da određena osoba bolje podnosi određeni virus gripa.
I imali smo priliku da naučimo mnogo o borbi protiv virusa i bakterija tokom nedavne pandemije koronavirusa. Lekari kažu da ipak treba da se pridržavamo nekih pravila koja smo tada usvojili.
Neki od osnovnih saveta uključuju pranje ruku pre jela ili dodirivanja očiju, nosa ili usta, kao i nakon kontakta sa osobom koja kija, kašlje ili joj curi nos.
Pored toga, trebalo bi da izbegavate deljenje peškira, ruževa, igračaka, hrane, pribora za jelo i drugih predmeta koji bi mogli biti kontaminirani.
Izvor: Večernji.hr