BESEDA PATRIJARHA
Cilj i smisao svog postojanja čovek ne može pronaći u stvorenom i vidljivom svetu, već u bespočetnom početku, u samome Bogu.
Beseda Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija održana 16. novembra, na Đurđic, u crkvi Svetog velikomučenika Georgija u Novom Sadu.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Braćo i sestre, svaki čovek ima veru, neko veru u Boga, a neko u lažne bogove. Nije moguće čoveku da živi a da ne veruje u nekoga ili u nešto. U zavisnosti od toga u koga ili u šta veruje čovek formiraće se i njegov život, tj. njegov način života. Mogli bismo da kažemo da gledajući na to kako neko živi, mi možemo steći predstavu i o tome u kakvog Boga taj neko i veruje. Da ne postoji čovek koji ne veruje tvrdi i nauka, ali mi pre svake nauke, naukom jevanđeljskom i naukom vere znamo tu činjenicu, jer znamo istinu da je čovek stvoren po slici i prilici Božjoj. Ta istina, ta činjenica nam potvrđuje da razlog, cilj i smisao svog postojanja čovek ne može pronaći u stvorenom i vidljivom svetu, nego to upućuje na istinu da razlog, cilj i smisao svog postojanja možemo naći samo u Onome koji je izvan granica vremena i prostora, tj. u bespočetnom početku, u samome Bogu.
Sâm Gospod kaže da je Carstvo Božje u nama, tj. ma koliko na prvi pogled razlog ili mesto izvora smisla našeg postojanja bio udaljen od nas – jer Bog nadilazi vreme i prostor – On je istovremeno i u nama. Svako može pronaći sebe tek kad pronađe Boga koji je u nama, koji je svuda, koji je izvan vremena i prostora, koji je nama Jedan u Trojici otkriveni Bog kroz Sina svoga, kroz Isusa Hrista. Zato, kako slušamo iz današnjeg Jevanđelja, nije toliko važno šta će reći neko oko nas ili šta ćemo mi reći ubeđujući onoga koji je pored nas i oko nas, pravdajući mu se u zavisnosti od toga šta hoćemo da postignemo, nije važno primarno šta ljudi misle o nama, nego je – baš zbog toga što od Onoga u koga verujemo i od načina na koji verujemo zavisi naš život – važno šta mi govorimo Bogu, šta govorimo Gospodu Hristu, jer mi pravoslavni hrišćani u Njega verujemo. Najvažnije je šta govorimo Njemu, šta ištemo od Njega, za šta od Njega tražimo savet, kakav Mu odgovor dajemo na odluke koje smo doneli i za postupke koje činimo. Ako naša pitanja, molbe i molitve budu ispravne i istinite, ako odgovore na pitanja koje On nama upućuje dajemo valjano, ako tražimo savete za ono što je čestito i bogougodno, ako, jednom rečju, mi pravoslavni hrišćani verujući u Hrista ispunjavamo Njegovu reč, onda će naš život biti sveti život i onda će se naš život zasigurno u potpunosti razlikovati od onih koji veruju ne u Hrista, nego u nešto što nije Hristos ili u nekoga koji nije Hristos. Ako veruju u Boga koji je stvoren po slici i prilici ljudskoj – a ne obrnuto – ako veruju u Boga koji nije Hristos, onda će se njihov život razlikovati od života nas koji verujemo u Hrista i to će, ne zato što Hristos hoće i što hoćemo mi koji verujemo u Njega, biti dijametralno suprotno i štaviše protivno našoj veri, jer je protivno Hristu. Zato ne treba, braćo i sestre, da nas čudi da što smo više Hristovi, što se više trudimo da živimo po Jevanđelju, što više želimo da ispunjavamo zapovesti Njegove i što više hoćemo da naš život bude slika života Hristovog, utoliko će više ova druga vrsta vere i ljudi koji veruju na drugačiji način videti nas kao svoju smetnju. Videće nas neretko i kao svoje protivnike, ne zbog toga što oni najpre mrze nas i ne vole nas, nego zato što im smeta Hristos. Jer tamo gde je prisutna Hristova vera, tamo gde su prisutni ljudi koji se trude da žive po Hristu. Oni oprisutnjuju Hrista, a tamo gde je Hristos, tamo je punoća. U Njegovoj svetlosti i u Njegovom prisustvu projavljuje se i pokazuje svaki mrak, svaka laž i svaki greh kao nešto što je pogrešno. Dakle, prisustvo Hristovo razobličava one koji neće Hrista ili – ne daj Bože – koji hoće protiv Hrista. Smeta im Hristos, jer On pokazuje da je njihov način života lažan, da su vrednosti po kojima žive pogrešne, da je – da upotrebim i tu reč – sistem vrednosti koji hoće drugima da nametnu pogrešan, štetan i nezdrav. Zato smeta Gospod naš Hristos onima koji hoće da organizuju život bez Hrista i mimo Hrista. Zato, braćo i sestre, i mi smo takvima višak. I mi im smetamo, jer njihov princip jeste čovek je čoveku vuk i cilj opravdava sredstvo, što je sve suprotno reči Hristovoj i našoj veri u Hrista.
Zato Gospod u današnjem Jevanđelju kaže: Nemojte se brinuti šta ćete odgovoriti onima koji vas mrze, koji vas progone. Nemate razloga da se brinete o tome, jer oni su najpre omrzli Njega, Gospoda našeg. Oni Njega ne prihvataju, nego da se mi brinemo da ispunjavamo reč Hristovu, da Njegov život bude naš život, da živimo po zapovestima Njegovim, da to bude naš trud. Onda ćemo u svakom trenutku znati i šta misliti i šta govoriti i šta činiti. Nećemo imati dilemu kad šta treba reći i prijateljima i onima koji nas vide kao svoje neprijatelje.
Takvi su bili, braćo i sestre, svi svetitelji Božji, jer se na njima izobražavao život Hristov. Takav je bio i Sveti Georgije koga danas slavimo. Iako je mogao da za put i stil svog života uzme filosofiju ovog sveta koja hoće silu, moć i uspeh, koja je srebroljubiva – mogao je to da je hteo – bio bi, kao što je već bio uspešan u svemu što je od ovog sveta, još uspešniji i slavljeniji. Međutim, on je, znajući da je zemaljsko za malena a nebesko uvek i doveka, izabrao Hrista i kao i svi sveti bio spreman da Ga posvedoči i životom svojim i krvlju svojom, što je i učinio. Otuda ga je Gospod proslavio da, ne samo da se zna za njega i za njegovo ime do naših dana, ne samo da se slavi od onih koji su hrišćani, nego i onda kada mu se sa molitvom obraćamo – budući da ima slobodu pred Gospodom – on moleći se za nas čini da blagodat Božja dođe do nas, da siđe na nas i gde god je to potrebno, gde god ima istinske i prave vere, da dejstvuje. Neka bi zato Gospod dao, braćo i sestre, da slaveći sve svete i Svetog Georgija, živimo našu veru, da verujući u Hrista uvek vodimo brigu o tome šta će On reći, a i mi da se uvek trudimo da čitavim svojim životom govorimo sve u slavu Njega Jednog u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetog Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Leave A Comment