EVROPSKE ŽENE
Nikad završena vikendica, rastureni ostaci robne kuće sa početka, oronula lica u večitom crnilu, kao noć koja traje ne danima, godinama, decenijama…
Baba je umrla i naslednici su brzo ispraznili stan od arhiva nikom više bitnog života.
Čistoća istresa napukli kontejner, pun kartonske ambalaže sklapajućeg nameštaja i kućnog bioskopa najmoćnijeg doživljaja visoke rezolucije. Ispada požuteli album za fotografije, isflekan ostacima brze hrane iz plastičnih posuda, ukrašen starostavnim olimpijskim krugovima od kafe i ubuđale vlage.
Crno-bele slike prošlosti. Neki rođaci, neke proslave, samoupravni sastanci i Nove godine. Godišnjice, prijatelji, ručkovi. Dan Republike, roštilj na vikendici. Vitki ljudi na obali Jadranskog mora. Sajmovi, fabrike, izložbe, štafete, sahrane. Još rođaka, ruže i bombonjere. Robna kuća, osmomartovski ukrašena. Kockasti auto, osmesi, velike naočare, slet, pivo u Pragu. Novi, beli fića. Slike u koloru, banje i limeni tanjiri, Prvomajski roštilj, gomile glavica zelene salate koje trunu na kiši. Sastanci, ljudi izbledelih lica i oštrih odela.
Nacrtani sedokosi čudotvorac-iscelitelj, isečena slika iz novina, zalepljena na čašu punu vode, raširenih ruku i misterioznog pogleda kroz naočare širokog rada, pored nesigurnom rukom ispisana poruka želja za ozdravljenjem. Opet ista dnevna soba, opterećena teškim draperijama, sve ofucanija, stari Ei Niš televizor ukrašen miljeom u pozadini, manje osmeha, manje gostiju, slava, sahrana, sveće. Politički posteri, zastave, vreće krompira i šećera.
Nikad završena vikendica, rastureni ostaci robne kuće sa početka, oronula lica u večitom crnilu, kao noć koja traje ne danima, godinama, decenijama – već ceo život, njihov i svih pre njih. A onda nekoliko praznih strana, male fotografije za doživotnu ličnu kartu, unuci upasanih trenerica, namrgođena baka. Kao da iščekuje nekog, ili nešto.
Poslednjih pet strana je isti namršteni lik koji polako bledi na slikama, usamljen.
Leave A Comment