U kojoj meri holesterol može da utiče na rizik od demencije?

VARIJABILNOST I OSCILACIJE

Naučnici su otkrili da bi holesterol mogao biti značajno povezan sa rizikom od razvoja demencije.

I nije samo visok holesterol važan: fluktuacije nivoa holesterola tokom nekoliko godina mogu povećati šanse za nastanak demencije za čak 60 odsto, pokazuje novo istraživanje u kome je učestvovalo 10.000 ljudi, piše Science Focus.

Istraživanje takođe ukazuju na to da, čak i ako ne razvijete demenciju, velika varijabilnost holesterola – oscilacije od visokog do niskog nivoa – može biti povezana sa povećanim rizikom od opšteg pada kognitivnih sposobnosti, koji je porastao za 23 odsto.

„Oni koji doživljavaju velike varijacije iz godine u godinu mogli bi zahtevati pažljivije praćenje i preventivne intervencije“, izjavio je vodeći autor studije dr Džen Džou, istraživač sa Univerziteta Monaš u Australiji.

U studiji su naučnici razmatrali dve glavne vrste holesterola.

Prvo, „loš“ holesterol ili lipoprotein niske gustine (LDL), za koji su prethodna istraživanja pokazala da može izazvati kardiovaskularne bolesti. Takođe su analizirali nivoe „dobrog“ holesterola, koji naučnici nazivaju lipoprotein visokih gustina (HDL).

Istraživanje je pokazalo da velike godišnje fluktuacije u LDL holesterolu (onaj „loš“) mogu dovesti do bržeg pada kognitivnih sposobnosti u poređenju sa osobama sa stabilnim nivoima.

Međutim, velika oscilacija u „dobrom“ holesterolu nije uticala na rizik od kognitivnog pada.

U SAD-u, nešto više od jednog od četiri pojedinca ima visok nivo LDL-a, koji zdravstveni radnici definišu kao više od 130 mg po decilitru (jedna deseta litra) krvi.

S druge strane, LDL nivoi manji od 100 mg po decilitru se smatraju optimalnim, posebno za osobe sa dijabetesom ili srčanim bolestima.

Tačan razlog zašto fluktuacija u LDL nivoima može povećati rizik od demencije nije potpuno jasan.

Jedno od mogućih objašnjenja je da značajne fluktuacije mogu destabilizovati aterosklerotski plak (u suštini, nakupine holesterola i drugih naslaga) koje se mogu nakupljati u arterijama.

„Ova destabilizacija može povećati rizik od rasta, pucanja i naknadne opstrukcije protoka krvi u mozgu, što može uticati na funkcionisanje mozga“, objasnio je Džou.

Pre početka šestogodišnjeg perioda posmatranja, nijedan od učesnika – u svojim sedamdesetim godinama, iz Australije i SAD – nije imao demenciju.

Na kraju studije, nešto više od pet odsto učesnika imalo je demenciju, dok je skoro 18 odsto imalo kognitivni pad bez demencije. Učesnici sa stabilnim nivoima holesterola imali su mnogo manji rizik od oba neurološka stanja.

Globalno, visoki nivoi lošeg holesterola doveli su do 3,72 miliona smrti 2021. godine.

Ako želite da kontrolišete nivo holesterola, zdravstveni radnici savetuju medicinski pregled.

„Možete zatražiti od svog lekara da proveri nivoe holesterola jednostavnim testom krvi“, rekla je Emili Mekgrat, kardiološka sestra Britanske fondacije za srce, koja nije bila uključena u istraživanje, za „Science Focus“.

„Postoji mnogo načina kako da smanjite holesterol. To uključuje povećanje fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, smanjenje alkohola i zamenu hrane bogate zasićenim mastima – poput putera, kolača i prerađevina – za hranu sa nezasićenim mastima, poput maslinovog ulja, orašastih plodova, semenki i masne ribe“.

Izvor: Danas.rs