ULOGA U CRKVI

Đakon je sveštenosluženje kao dar Božji, a priziv koji čovek za tu službu dobije nije od ovoga sveta, nego od Boga koji najbolje promišlja o čoveku.

Njegovo Preosveštenstvo Episkop osečkopoljski i baranjski g. Heruvim je služio 23. novembra 2024. godine svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu u Dalju.

đakon

Tom prilikom vladika Heruvim je rukopoložio veroučitelja Alekseja Gojsovića u svešteni čin đakona, pa je tom prilikom besedio kakvu ulogu đakon ima u našoj crkvi.

– Časni oci, dragi narode, neka je svima na zdravlje i spasenje ovo naše liturgijsko sabranje u našem Sabornom hramu u Dalju. Danas smo uz blagoslov i prisustvo Božje rukopoložili Alekseja u čin đakona, da bi služio Crkvi Božjoj. Đakon i jeste sluga oltara Božjeg, ikona anđela na Liturgiji. Sveštenosluženje je dar Božji, priziv koji čovek za tu službu dobije nije od ovoga sveta, nego od Boga koji najbolje promišlja o čoveku. Nije lako služiti, ali je blagosloveno. Služimo svojoj Crkvi i svom narodu, služimo jedni drugima. To služenje je neprestani čin, od kolevke pa do groba. Ovo služenje prenosi se i u večnost, naša poslušnost je zauvek.

Crkva Božja tako diše, diše blagodaću Svetoga Duha koji nas izgrađuje na poslušnosti i ljubavi. Onaj koji odriče poslušnost nije istog duha kao mi, jer tako odbija poziv Božji. Bez poslušnosti Bogu mi lutamo van staze spasenja na koju nas je Gospod Isus Hristos pozvao. Gospod Isus Hristos je Pastironačalnik svima nama, primer i uzor u poslušnosti i žrtvi, to jest u ljubavi. Teško čovek može svojim umom da shvati i primeni na sebi sve ono što je Bog pretrpeo za nas. Čovek mora da se izgrađuje, od toga ne može pobeći. Drugoga može da izbegne, ali samoga sebe ne može izbeći. Naša grešnost i palost stalno je pred nama, ali lek imamo. Gospod Isus Hristos Spasitelj i Bog naš jeste naš lek i učitelj, Učitelj svih svetih. Svetitelji Božji su za svet možda bili neki čudni ljudi, jer je svetovnom umu teško shvatiti službu Crkve, njenu ulogu u svetu, a samim tim i sve nas koji smo sabrani u telu i krvi Gospodnjoj. Svetitelji su bili ljudi podviga i krsta Gospodnjeg, ljudi krstovaskrsle pobede ljubavi. Zato su i svetlili u ovom svetu i blagodaću Božjom mirisali, a među njima je od običnih ljudi pa sve do najviših stepena jerarhije. Svako može da dosegne do pune mere rasta Hristovog. Pozvani smo da služimo Gospodu, Onome koji je glava svima nama, koji osmišljava i održava svet.

Bog uvek deluje i pokazuje nam da je služenje najbolji vid podviga, najbolje usmerenje u našim ličnim odnosima. Neka Gospod uvek daje snage Alekseju, da u svim iskušenjima istraje noseći krst Gospodnji. Služba nije laka, niti je jednostavna, treba istrajati i na strašnom mestu postojati. Tako je još od Apostola pa sve do današnjega dana. Da nosimo Krst – to nam je zadatak. Da čuvamo svoju veru i da budemo sledbenici Hristovi, naslednici večnog Carstva. Neka Alekseja blagoslov Božji i toplina ljubavi Božje koja je na njegovu glavu sišla uvek umudruje i usmerava, neka ga jača kako bi ispunio put svog života u svom pastirskom služenju. Neka ste svi blagosloveni, od sada i kroz svu večnost! Amin!

Preosvećenom Episkopu Heruvimu su sasluživali: protojereji-stavrofori Vlado Kljajić, Stevan Kuveždanin, Nemanja Klajić i Milovan Vlaović; jereji Stefan Maksimović (iz Mitropolije zagrebačko-ljubljanske) i Vukašin Bojić; protođakon Vojislav Nikolić; kao i đakon Slobodan Gajdašević.

Izvor: Eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr