ANALIZA DVA STANJA
Bolne menstruacije nisu redak fenomen kod žena, pa se u ovom istraživanju bavilo pitanjem koliko depresivna stanja utiču na njega.
U nedavnoj studiji, naučnici su istražili genetski odnos između depresije i dismenoreje (bolne menstruacije).
Depresija, posebno kod žena, često se javlja zajedno sa reproduktivnim zdravstvenim stanjima kao što je dismenoreja (bolne menstruacije). Identifikovano je nekoliko genetskih markera koji su zajednički za ova dva stanja, što ukazuje na preklapanje bioloških puteva.
Iako su prethodne studije identifikovale značajne korelacije između ovih stanja, biološka osnova ove povezanosti ostaje slabo shvaćena. Štaviše, utvrđivanje uzročnosti pokazalo se izazovnim zbog zbunjujućih faktora u opservacionim studijama.
O studiji
U ovoj studiji, istraživači integrišu genomske podatke sa analizama ekspresije i interakcije proteina da bi razjasnili zajedničke mehanizme između depresije i dismenoreje i istakli potencijalne ciljeve intervencije.
Dvosmerni Mendelov okvir randomizacije je korišćen za istraživanje uzročne veze između depresije i dismenoreje. Skupovi podataka su korišćeni da bi se dobile informacije o genetskim varijantama povezanim sa svakim uslovom, a da pritom ne bude preklapanja u populacijama uzoraka.
Potencijalni posrednici između depresije i dismenoreje, kao što je nesanica, takođe su ispitani korišćenjem Mendelove analize randomizacije u dva koraka. Ovim metodom je procenjena genetska uloga depresije na medijatore i njihov kasniji uticaj na dismenoreju.
Nalazi studije
Genetske varijante povezane sa depresijom povećale su rizik od dismenoreje za približno 1,5 puta, sa doslednim nalazima uočenim u evropskoj i azijskoj populaciji. Pored toga, multivarijabilne Mendelove analize randomizacije otkrile su nesanicu kao značajnog posrednika, što sugeriše da poremećeni san može delimično objasniti ovu povezanost. Drugi medijatori, kao što su BMI i upotreba ibuprofena, nisu značajno uticali na ovu povezanost.
Analizom su identifikovane zajedničke genetske varijante, sa rs34341246 motiva vezivanja ribonukleinske kiseline (RNA) gena jednolančanog interakcionog proteina 3 (RMBS3) koji se pojavljuje kao zajednički faktor koji utiče na oba stanja.
Analiza interakcije protein-protein takođe je istakla uključenost ključnih gena kao što su G upareni protein receptor kinaza 4 (GRK4) i protein prstenastog prsta 123 (RNF123), čime se ukazuje na preklapanje bioloških puteva koji uključuju transdukciju signala i ćelijsku regulaciju. Podaci o ekspresiji su takođe povezivali varijante povezane sa depresijom sa izmenjenom aktivnošću gena u tkivima vezanim za nervni i reproduktivni sistem.
Analize obrnute Mendelove randomizacije nisu identifikovale nikakve dokaze da dismenoreja povećava rizik od depresije, što ukazuje na jednosmernu vezu.
Osim toga, integracija transkriptomskih i proteomskih podataka otkrila je regulatorne mreže koje uključuju faktore transkripcije kao što su pretvarač signala i aktivator transkripcije 3 (STAT3), koji mogu uticati na oba stanja.
Zaključak
Čini se da je depresija uzročni faktor za dismenoreju kroz zajedničke genetske mehanizme i posredovane puteve, posebno one koji uključuju poremećaje sna. Nalazi studije takođe naglašavaju važnost integracije upravljanja mentalnim i reproduktivnim zdravljem sa implikacijama za ciljane strategije skrininga i intervencije.
Identifikovanjem ključnih gena i regulatornih mreža, trenutna studija pruža osnovu za istraživanje novih terapijskih pristupa, istovremeno otkrivajući međusobno povezanu prirodu psihološkog i reproduktivnog zdravlja.
Mislim da mi zene imamo tu sposobnost da osetimo i oslusnemo svoje telo, kao i da znamo kako sebi da pomognemo. Nisam pristalica lekova, na dosta njih sam alergicna, pa koristim suplemente. Cim dodje jesen pocnem da pijem hawlik reishi kapsule, da malo sebi podignem raspolozenje, a samim tim i da ne padnem u depresiju. Za sada mi bas prijaju.