Peva slavuj u Marijinom vinogradu

PEVA SLAVUJ U MARIJINOM VINOGRADU

Peva slavuj u Marijinom vinogradu, oblaci da ga čuju zastali,
ućutale su se šaropere ševe u velikom i malom zelenom lugu,
među lozom zlatokosi krupni maslačci se jutros rascvali,
a različci i krasuljci oko bele breskve cvetaju u velikom krugu.
Strašilo – plašilo od sunca na trem kolibe se sklonilo
na klupu pored vrata na dedino mesto ono je selo,
od kako njega nema ono ovde gazduje, baš se osmelilo
u vinograd niko ne dolazi, njegovo je gazdinstvo celo…
Peva slavuj, pesmu nosi vetar šumama i lugovima,
zastadoh pored ograde, da čujem šta to mali pevač govori,
lagano na zapad ide sunce sa svojim zlatnim ppugovima
u pustu pulinovu kuću lisiče se vidim, uselilo,
na staroj jabuci nečija se bela marama vijori…

Da imam kao što nemam bilo šta da prodam,
deset zlatnih dukata nekako da sakupim,
pošao bih Marija tvom bratu vinograd da kupim.
Još se skupljaju leptiri gde smo trnjem kupnjak ogradili,
tamo smo nekad davno ti i ja crvene ruže sadili,
ostade samo jedan grm mirom da miriše,
nad njime prastari crni hrast uzalud uzdiše…
U njegovim granama sakriven slavuj večeras dugo cvrkuće
i nadaleko se u sumrak širi te pesme divna arija,
srce me vuče da večeras prođem pored tvoje kuće,
ali ne mogu, tebe tamo odavno nema Marija…