PO HRISTOVOJ ZAPOVESTI
Ova poučna priča govori o tome kako je jedan monah, da bi pomogao sirotinji, prodao sve svoje imanje, sve što je imao, jer tako nalaže Sveto Jevanđelje.
Kiše su lile bez prestanka, približavala se vlažna južna zima. Putevi su se pretvorili u teško prohodne močvare.
Monah Serapion, jedva pomerajući noge kroz lepljivo blato, išao je od svoje pustinje do Aleksandrije. Na putu je naišao na prosjaka koji je drhtao od hladnoće. Uzalud je čitavog dana molio milostinju: ogorčeni, iscrpljeni putnici su prolazili, ne obraćajući pažnju na njega.
Serapion se zaustavi pred prosjakom, skide svoju mantiju, omota je oko siromaha i nastavi svojim putem.
Ljudi koje su sreli pitali su monaha gde je ostavio svoju odeću…
„Razdeli je ova sveta knjiga“, odgovori monah, pokazujući na Jevanđelje, od kojeg se nikada nije rastajao; to je bila njegova jedina imovina.
Za svetitelja se spremao novi ispit. Na samom ulazu u Aleksandriju video je kako jednog siromaha vode u zatvor zbog duga.
Starac bez oklevanja prodade Jevanđelje i otkupi nesrećnog dužnika.
Kada se starac vratio u svoju keliju, učenik ga upita: „Gde je, oče, tvoja mantija?“
„Poslao sam je tamo gde bih umesto nje mogao da nabavim bolju.”
„A gde je Sveto Jevanđelje?“
„Sine moj, ono mi je neprestano ponavljalo: `Prodaj svoje imanje i podaj ga sirotinji`, a ti znaš da je samo ono činilo svu moju imovinu, pa sam ga prodao i dao sirotinji.
Leave A Comment