MALIŠANI I BOL U STOMAKU

Nervozna creva obuhvataju bol u trbuhu i poremećaj pražnjenja, koji se ne mogu objasniti u potpunosti nekim drugim medicinskim stanjem, a traju najmanje dva meseca.

Nervozna creva (poznata i pod nazivom sindrom iritabilnog creva (Irritable Bowel Syndrome – IBS) su funkcionalni poremećaj gastrointestinalnog trakta, koji se manifestuje nelagodom u trbuhu u vidu bolova ili nadutosti, a koji su povezani sa poremećajem pražnjenja creva ili defekacije, u vidu proliva ili zatvora.

nervozna creva

Svi gastrointestinalni funkcinalni poremećaji su definisani takozvanim Rimskim kriterijumima.

Prema aktuelnim Rimskim kriterijumima, koji su objavljeni 2016. godine, nervozna creva obuhvataju navedene tegobe (bol u trbuhu i poremećaj defekacije), koji se ne mogu objasniti u potpunosti nekim drugim medicinskim stanjem, a traju najmanje dva meseca.

Bol u trbuhu je kod IBS-a uvek vezan sa defekacijom, a može biti prisutna promena učestalosti (česte ili retke) ili konzistencije stolice (tvrde ili dijareja).

Kod dece sa nervoznim crevima koja imaju zatvor, bol ne prestaje sa povlačenjem konstipacije. Deca kod kojih se bol povlači sa nestankom zatvora imaju funkcionalnu konstipaciju, a ne sindrom iritabilnog creva. Ukoliko je bol u trbuhu povezana sa uzimanjem hrane, a ne sa defekacijom, govorimo o dispeptičkom bolu ili dispepsiji.

Deca koja imaju samo bol u trbuhu, a nemaju poremećaj defekacije ili bol nije povezan sa uzimanjem hrane, zapravo imaju funkcionalni abdominalni bol, koji se ranije nazivao recidivirajući abdominalni bol zbog svoje učestalosti.

Stres može da izazove nervozna creva kod dece

IBS je najčešći fukcionalni gastrointestinalni poremećaj kod adolescenata. Pedijatrijski IBS ima incidenciju oko 3-22.6 odsto. Incidencija je manja u mediteranskim zemljama, gde je oko četiri odsto, a veća u Aziji, gde je 12.5 odsto, dok je čak 22.6 odsto u Turskoj.

„Postoje određeni predisponirajući faktori za nastanak nervoznih creva. Prema nekim istraživanjima, IBS je češći kod devojčica zbog fluktuacije polnih hormona. Veća prevalencija je zabeležena kod dece uzrasta od osam do 12 godina, a nakon toga nastupa smanjenje, što se objašnjava spontanim rešavanjem i suživotom sa ovim stanjem“, kaže za Stetoskop dr Mirjana Stojšić je specijalista pedijatrije i gastroenterohepatolog.

Faktor rizika

Faktor rizika za razvoj nervoznih creva su: psihološki stres, preterana zabrinutost, anksioznost, depresija, fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje i abnormalne osobine ličnosti.

Razvoju ovog sindroma pogoduju i neki rani životni događaji: sukcija želudačnog sadržaja tokom neonatalnog perioda, gestacijski dijabetes majke i hipertenzija tokom trudnoće, hospitalizacija na odeljenju intenzivne nege, pupčana kila, stenoza pilorusa, Henoch-Schonlein purpura i alergija na proteine kravljeg mleka.

Uzročnici

Uzročnici gastrointestinalnih infekcija, za koje se uglavnom smatra da su prethodile IBS-u, su: Campylobacter, Escherichia coli i Salmonella.

Neka istraživanja su objavila povećan rizik od IBS-a kod dece sa alergijskim oboljenjima, naročito astmom. Gastrointestinalni poremećaji, kao što je IBS, se obično pripisuju unosu različitih namirnica – prosti ugljeni hidrati i zasićene masti, kao i veći unos začinjene i pržene hrane.

Simptomi

Simptomi koje roditelji mogu da primete kod svoje dece jesu trčanje u toalet radi defekacije ili kada primete da se dete često žali na bol u trbuhu u stresnim situacijama.

Svakom detetu su kontrolni zadaci i takmičenja izuzetno stresne situacije, te roditelji upravo u ovim situacijama mogu jasno da primete simptome kod svoje dece.

Dijagnostika nervoznih creva kod dece

Sindrom iritabilnog creva je klinička dijagnoza, pa zato dijagnostiku treba započeti detaljnom anamnezom – uzimanjem podataka od roditelja o tegobama, stolicama, primeni lekova, socijalnih uslova i psiholoških faktora. Prema Rimskim kriterijumima, tegobe moraju da se ponavljaju i da se javljaju najmanje četiri puta mesečno u trajanju od najmanje 2 meseca.

Fizički pregled deteta ima zadatak da isključi postojanje organskog poremećaja, te je ovaj nalaz najčešće potpuno uredan.

Dijagnoza IBS-a u velikoj meri zavisi od konzistencije stolice stolice i stoga je procena uzorka stolice ključni faktor. Trenutni zlatni standard za procenu konzistencije stolice je Bristolska skala oblika stolice koja obeležava konzistenciju stolice brojevima od 1 (tvrda, loptičasta) do 7 (vodenasta).

Ishrana deteta ima svoju ulogu u tegobama

Smatra se da su komponente hrane ključne u patogenezi svih funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja. Većina roditelja i pacijenata ima tendenciju da istakne određene namirnice ili dijetetske proizvode kao uzrok ili faktor koji pojačava tegobe.

Ishrana koja sadrži fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole (FODMAP dijeta) ima tendenciju da menja funkciju creva i mikrobiotu i doprinosi patogenezi. Zato se preporučuje dijeta sa niskim sadržajem FODMAP u lečenju dece sa nervoznim crevima.

Veruje se da ishrana bogata vlaknima pomaže u omekšavanju stolice, poboljšanju tranzita kroz debelo crevo i smanjenju konzistencije stolice, te redovnijoj defekaciji.

Važno je izbegavati hranu koja izaziva ili pogoršava tegobe, kao i konzumaciju fabrički obrađene hrane, bogate aditivima i konzervansima, veštačkim bojama sa dugotrajnim rokom upotrebe.

Izvor: Stetoskop