PODRŠKA MENTALNOM ZDRAVLJU

Istraživanje je pokazalo potencijal fizičke aktivnosti koja u skladu sa povećanjem dnevnog broja koraka redukuje simptome depresije.

U nedavnoj studiji objavljenoj u JAMA Netvork Open, tim španskih i južnoameričkih istraživača istražio je vezu između dnevnog broja koraka, objektivno merenih pomoću nosivih uređaja, i depresije kod odraslih.

koraka depresije

Analizirajući podatke iz 33 opservacione studije, istraživači su istražili da li je povećanje fizičke aktivnosti kroz hodanje i broj koraka povezano sa smanjenjem simptoma depresije. Oni su pružili uvid u njegovu potencijalnu ulogu u strategijama mentalnog zdravlja.

Pozadina

Depresija je veliki izazov mentalnog zdravlja za brojne pojedince širom sveta. Utiče na kvalitet života i predstavlja značajne izazove u prevenciji i lečenju. Iako se veruje da različiti biološki faktori i faktori načina života doprinose depresiji, sve veća pažnja se pridaje ponašanju koje se može promeniti, kao što je fizička aktivnost.

Prethodne studije su dosledno naglašavale zaštitne efekte fizičke aktivnosti protiv depresije. Aktivnosti umerenog intenziteta, uključujući hodanje, nude pristupačan način promovisanja mentalnog blagostanja. Međutim, kvantifikovanje fizičke aktivnosti i njeno povezivanje sa ishodima mentalnog zdravlja bilo je izazovno zbog oslanjanja na podatke koje su sami prijavili.

Nosivi uređaji sada pružaju praktično rešenje za praćenje dnevnih koraka, što je direktan pokazatelj aktivnosti. Dok dokazi već pokazuju prednosti većeg broja koraka za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti, istraživanja koja se fokusiraju na ishode mentalnog zdravlja, posebno na depresiju, ostaju ograničena.

O studiji

Ova studija je koristila sistematski pregled i pristup meta-analizi kako bi istražila odnos između dnevnog broja koraka, objektivno merenih korišćenjem nosivih uređaja, i depresije kod odraslih. Istraživači su sledili utvrđene smernice za izveštavanje i sproveli sveobuhvatnu pretragu u više baza podataka.

Kriterijumi podobnosti uključivali su studije koje mere dnevne korake pomoću akcelerometara, pedometara ili pametnih telefona i procenjuju depresiju bilo dijagnostički ili putem skala simptoma. Uključene su ukupno 33 studije, koje se sastoje od 27 poprečnih i šest longitudinalnih studija, koje pokrivaju više od 96.000 učesnika širom sveta.

Nakon ekstrakcije podataka, dnevni broj koraka je kategorisan u nivoe aktivnosti, a ishodi depresije su analizirani i kao kontinuirane i kao kategoričke varijable. Istraživači su takođe uskladili podatke o izloženosti prateći priznati sistem klasifikacije broja koraka.

Studija je sintetizovala podatke iz različitih populacija i koristila metode merenja koraka, a ocene kvaliteta su dodeljene svakoj uključenoj studiji. Opšti pristup imao je za cilj da razjasni da li dnevno brojanje koraka pruža zaštitni efekat protiv depresije, postavljajući temelje za potencijalne primene u javnom zdravstvu.

Rezultati

Studija je otkrila da je veći dnevni broj koraka značajno povezan sa smanjenim simptomima depresije. U analizama poprečnog preseka, hodanje 5.000 koraka ili više dnevno bilo je povezano sa manje simptoma depresije u poređenju sa hodanjem koje je manje od 5.000 koraka.

Štaviše, povećanje aktivnosti pokazalo je dodatne prednosti, pri čemu je broj koraka iznad 7.500 povezan sa još većim smanjenjem simptoma depresije. Podaci su otkrili da su pojedinci koji su postigli 7.000 ili više koraka dnevno imali značajno manji rizik od razvoja depresije u poređenju sa onima koji hodaju manje. Konkretno, svakih dodatnih 1.000 koraka dnevno odgovaralo je smanjenju rizika od depresije za devet procenata.

Veličine efekata su varirale u različitim kategorijama koraka, pri čemu su najsnažnije asocijacije primećene kod učesnika koji su postigli najmanje 10.000 koraka dnevno. Štaviše, analize podgrupe su istakle konzistentne koristi za različite starosne grupe i pol, naglašavajući univerzalnu primenljivost hodanja kao intervencije mentalnog zdravlja.

Sve u svemu, istraživanje je pokazalo potencijal fizičke aktivnosti zasnovane na koracima za ublažavanje rizika od depresije i istaklo hodanje kao pristupačnu i skalabilnu strategiju za promociju mentalnog zdravlja.

Zaključak

Da rezimiramo – studija je prijavila snažnu povezanost između povećanog broja dnevnih koraka i smanjenog rizika od nastanka depresije kod odraslih.

Istraživači su otkrili da hodanje nudi značajne koristi za mentalno zdravlje i može poslužiti kao efikasan alat u strategijama javnog zdravlja. Ovi nalazi su takođe naglasili važnost uključivanja ciljeva fizičke aktivnosti u intervencije mentalnog zdravlja.