Koliko imamo vere u sebi, toliko imamo Boga u sebi

BESEDA VLADIKE JOVANA

Koliko imamo vere u sebi, toliko imamo Boga u sebi. Koliko imamo ljubavi prema Bogu, toliko imamo ljubavi i prema sebi i prema drugima.

Trećeg dana praznika Rođenja Hristovog, na Svetog arhiđakona Stefana, 9. januara 2025. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit šumadijski g. Jovan je služio svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Save u kragujevačkom naselju Aerodrom.

Posle čitanja svetog Jevanđelja mitropolit Jovan je besedio:

„Hristos je svuda prisutan i živi svuda, ali treba da živi i u našim srcima. Hristos živi u Crkvi svojoj, On živi u našim porodicama, bolnicama, staračkim domovima, svugde Hristos živi, samo je potrebno da verom osetimo prisustvo Hristovo. Hristos se uvek i svakodnevno rađa u našim srcima ako naše srce pripremimo da postane prava vitlejemska pećina u kojoj se Hristos rodio. Ako se Hristos ne rađa svakodnevno uvek u nama, ako se mi ne sećamo tog značajnog i najznačajnijeg događaja u istoriji roda ljudskoga, to znači da se samo sećamo Rođenja Hristovog od Božića do Božića. Božić je ikona Hristova, a ikona Božića predstavlja svetlost koja je zasjala u mraku ovog sveta koji u zlu leži, kako kaže Jevanđelje. Ta svetlost razgoni tamu. Tamo gde je Hristos tamo je svetlost. Tamo gde nema Hrista tamo je tama. Ako nema Hrista u nama, u nama je tama, mrak. U tom mraku ne vidimo Hrista u sebi, nego vidimo više sebe i vidimo onoga koji je tvorac tame, a to je nečastiva sila. To je greh u isto vreme, braćo i sestre. Od Božića pa do kraja sveta i veka sa nama je Bog. Samo treba čovek da bude sa Bogom. U nama je Bog, uselio se u nas, osvetljava svakoga čoveka koji dolazi na ovaj svet i prosvećuje imenom svojim svetim. Zato je poslednja i prva reč koju čovek duguje sebi jeste da slavoslovi Boga. Anđeli su pozdravili Rođenje Hristovo: Slava na visini Bogu i na zemlji mir među ljudima dobra volja. Veliki sveti dar je dar Božića. Nijedna filozofija zemaljska nijedna ni mudrost, ideologija zemaljska, nije u stanju da shvati i da oseti veličinu ljudske prirode i veličinu istinskog dostojanstva čovekovog. To jedino može da nam otkrije hrišćanstvo, to nam otkriva Hristos i Jevanđelje Njegovo. To nam otkrivaju i sveti Oci i Crkva i zaista, braćo i sestre, ništa ne može da nam otkrije Boga kao vera. Jer verom useljavamo Boga u sebi, vera nam nadomešćuje što ne možemo umom i razumom da shvatimo. Braćo i sestre, čovek je stvoren nesavršen, ali mu je dat zadatak da se usavršava. Ako se čovek ne usavršava on ostaje na prvoj stepenici, ali je zato mera bezmerna poznati Hrista, biti sa Hristom i živeti sa Hristom. Braćo i sestre, neko je davno primetio da je čovek biće koje se ovde rađa na zemlji, a zemlja je gnezdo njegovo kao što ptica ima gnezdo u kome izleže svoje ptiće. Tako i čovek ima svoje gnezdo, na zemlji se rađa, ali zemlja nije za njega. Ovde je rođen i ovde se čovek oslanja svojim nogama, ali glava njegova i um njegov usmereni su prema večnosti, prema beskonačnom i savršenom gde ne može odoleti ni smrt, ni prolaznost i to upravo blagodareći Hristovom Rođenju, tim svetim kvascem, kako reče jedan naš crkveni čovek, kojim je Bog zakvasio našu ljudsku prirodu. Ako čovek nema tog kvasca u sebi on neće da uzrasta kao što i brašno i testo ne može da uzrasta ako se u njega ne stavi kvasac. Zato je važno da stalno osećamo Boga u sebi pa i kvasac, kvasac vere koje je kao zrno gorušičino, ono uzrasta. Kao što kvascu treba toplota da bi dostigao ono što treba da dostigne, tako čoveku treba toplota vere, toplota Hristova. On je došao da nas zagrli, On je došao da nas ozeble zagreje i privije. Bog je dao sebe za nas, naše spasenje. O svemu ovome možemo da vidimo primer u Svetom arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu. Sveti arhiđakon Stefan je divan primer kako se veruje u Hrista, kako se verom živi, i kako se vera nadahnjuje u svim prilikama i neprilikama, kada i strada za Hrista. Vera je hrabrila prvog mučenika za Hrista, mladog čoveka, ali neustrašivog. Sveti Stefan je primer pravog istinskog pokajanja i praštanja koji je poput Gospoda Hrista molio se za njegove mučitelje i koji su ga kamenovali. Molio se Gospodu: Gospode nemoj im ovo primiti u greh. To može samo čovek vere i ljubavi, koji je spreman da se žrtvuje za istinu. Istina je jedna to je Gospod naš Isus Hristos. Sveti arhiđakon Stefan je mogao da podnese jer je on osveštao svoj um i svoje srce upravo imenom Božjim. Ime Božje ga je obasjalo i kada su ga kamenovali. On se udostojio da živi tu svetu tajnu radosti tog viđenja, kada je rekao svojim mučiteljima: Vidim nebo otvoreno i Sina Božjega koji stoji sa desne strane Oca. Vidite šta vera čini od čoveka? Da on vidi otvoreno nebo i Sina Čovečijeg. On je mučenički postradao i svojom mučeničkom krvlju zapečatio svoju vernost Hristu, i svoje ispovedanje Hrista kao Boga i Spasitelja. Zato da se pomolimo Bogu i Svetom arhiđakonu Stefanu da ojača vera u nama braćo i sestre, jer koliko imamo vere u sebi, toliko imamo Boga u sebi. Koliko imamo ljubavi prema Bogu, toliko imamo ljubavi i prema sebi i prema drugima. Zato da se opet pomolimo Svetom arhiđakonu Stefanu da se on moli za nas, da braćo i sestre ostanemo ljudi vere, da ostanemo narod Božji, u svim prilikama i neprilikama, i koje će nas u životu sigurno snalaziti, da se ne odreknemo Hrista, da se ne posramimo Hrista, nego da se ugledamo na Hrista, jer su Njega progonili, klevetali, ali je važno da Gospod nije nikoga osudio. On je sa Krsta, rekao Bogu Ocu svome: Gospode ne primi im ovo za greh. Da se čuvamo greha. Ali ako imamo vere, ako imamo želje, ako hoćemo da nas Gospod spase a da mi malo dodamo i podviga i truda, dodamo vere, i počnemo da živimo hrišćanskim životom, i ako se ispovedamo i pričešćujemo onda će Bog biti sa nama i mi biti sa Bogom. Hristos se rodi!“

Izvor: Eparhija-sumadijska.org.rs