RELIKVIJA BUGARSKOG MANASTIRA

Postoji kazivanje da je čudotvorna ikona Bačkovske Bogomajke kopija one koju je naslikao Sveti jevanđelista Luka i da je na čudesan način preletela iz Gruzije do Bugarske.

Čudotvorna ikona Bačkovske Presvete Bogomajke se nalazi u Bačkovskom manastiru Uspenja Presvete Bogorodice nedaleko od Plovdiva u Bugarskoj, još od vremena njegovog osnivanja i uvek je bila centar pažnje za monahe, vernike i posetioce.

ikona bačkovske

Ne prekidajući reku poklonika, koji nastavljaju da primaju blagoslov čudotvorne ikone, dolazeći da iskažu svoju bol i izmole zaštitu. Mesto gde je ikona postavljena izabrano je od same Presvete Bogomajke i vezano je sa skrivanjem i nalaženjem same ikone. Za vreme najtežih početnih godina turske vladavine, ikonu su sklonili na mesto pod imenom Kluvija, gde su je potom opet našli početkom XVІІ veka i vratili u manastir. Na čuđenje monaha, ona je ponovo iščezla i našli su je na onom istom mestu u planini. To se ponovilo dvaput, dok jedan od monaha iz manastira nije imao san, u kojem mu je Majka Božija prenela da hoće da se ikona postavi u sabornoj crkvi manastira, na desnoj strani centralnih dveri, u izdvojenom ikonostasu, sa tri stepenice ispred, kako bi uvek bila u hramu i dočekivala svakog kome je potrebna njena pomoć.

Takođe postoji kazivanje da je čudotvorna ikona kopija one ikone Bogomajke, koju je naslikao Sveti jevanđelista Luka i da je na čudesan način preletela iz Gruzije do Bačkovskog manastira.

Tip izobraženja je „umilenje”, na ikoni su dve rize, srebrna i zlatna. Iako do ovog časa nije u potpunosti izučena, najverovatnije potiče iz XI veka. Na stranama ikone stoji natpis „vlaherniotisa”, što znači da tip živopisanja reprodukuje ili kopira slavnu ikonu Bogomajke Vlahernske – pokroviteljke Konstantinopolja. Ne čudi što je bila pokroviteljica protiv svakojakih napadača i neprijatelja, ako imamo u vidu da je Grigorije Bakurijani i sam bio ratnik, te da je poželeo da najvažnija ikona manastira koji je osnovao bude navedenog prototipa. Bez obzira što su likovi Svete Deve Marije i blagoslovenog Sina već tamni, dovoljno su uočljivi prosvetljenost i ljubav „Sina Čovečijeg”, koji je nagnut ka Majci.

Stupci sa dve strane izobraženja prekriveni su starim srebrno-pozlaćenom rizom, koja je poklonjena 1311. godine od strane braće monaha – Atanasija i Okropira. Na rizi stoji natpis na starogruzijskom jeziku, koji glasi:

„Okovana ova ikona Presvete carice naše Bogorodice u Petricionu od dvojice rođene braće satajnika, sinova Ignjatija, nastavnika, Atanasija i Okropira za 125 perpera zajedno sa srebrnim kandilom pred ikonom, za carevanja u Grčkoj blagočestivog cara Mihaila Andronika Paleologa, a u Gruziji – Konstantina i Dimitrija Bagratida, u leto od početka (sveta) po grčkom 6819, a po gruzijskom 6915. Sveta Bogorodice, primi kao žrtvu ovaj mali dar i oprosti im, i budi zastupnica njima i njihovim roditeljima u dan suda pred Sinom i Bogom našim. Amin, amin neka bude, amin. U hronikon 531, indikta 9. Hriste Bože, pomiluj njihove duše, čovekoljupče, amin”.

Po svemu viđenom iz tog vremena, ako ne i ranijeg, srebrno-pozlaćeni šupljikavi nimb kruniše glavu Božije Majke. Kasnije je bio prekriven masivnim oreolom sa natpisom u sredini: „Petko Hadži i Dobra 1819”. Mora biti da su ti isti i darodavci srebrnog okova koji ovog časa prekriva u punoj meri Isusa i Prečistu Majku Njegovu. Sačuvana je priča da je Petko Hadži poklonio okov u spomen na izlečenje njegove kćeri kod ikone. Ono je značajno delo juvelirskog umeća, izražajno prenošenje draperije odežda i ushićenje figura jedne prema drugoj.

U vezi sa nalaženjem i vraćanjem čudotvorne ikone u manastir vršene su još u XVІІ veku litije u drugi dan Pashe do samog mesta nalaska – Kluvija.