NEPOZNATO O NAŠOJ PLANETI
Ova otkrića ne samo da menjaju naše razumevanje strukture planete Zemlje već i otvaraju vrata za nova istraživanja o formiranju planete, njenoj istoriji i evoluciji.
Dok većina nas zemlju pod nogama uzima zdravo za gotovo, geološke slojeve planete možemo zamisliti kao stranice knjige u kojoj je ispisana istorija naše planete – i nas samih.
Ali, nova istraživanja sugerišu da Zemlja skriva dosad nepoznata poglavlja duboko u svojoj prošlosti. Naime, unutrašnja jezgra naše planete možda imaju još jedno dublje jezgro.
Većina nas uči kako Zemlja ima četiri glavna sloja: koru, omotač, spoljne jezgro i unutrašnje jezgro. Međutim, geofizičarka Džoan Stepenson s Australijskog nacionalnog univerziteta otkrila je 2021. da ova podela možda nije potpuna.
“Tradicionalno smo učili o četiri sloja, ali naši nalazi upućuju na to da bi unutrašnje jezgro moglo biti složenije i podeljeno na dva sloja”, izjavila je Stepenson.
Zemljine duboke slojeve ne možemo posmatrati direktno, već naše znanje dolazi iz proučavanja vulkana i seizmičkih talasa koji prolaze kroz planetu. Unutrašnje jezgro, čija je temperatura viša od 5.000 stepeni Celzijusa, čini tek jedan odsto Zemljinog ukupnog volumena.
Kombinovanjem decenija podataka o putanjama seizmičkih talasa, tim naučnika koristio je algoritam za pretraživanje hiljada modela unutrašnjeg jezgra. Rezultati su otkrili neočekivane promene u strukturi ovog sloja.
Nova analiza pokazala je da unutrašnje jezgro ima dublji, zasebni sloj s različitim svojstvima. Seizmički talasi prolaze brže u određenim smerovima, što ukazuje na razlike u materijalu koji čini jezgro.
“Pronašli smo dokaze koji ukazuju na promenu strukture gvožđa, što bi moglo sugerisati dva odvojena događaja hlađenja u istoriji Zemlje”, objasnila je Stepenson.
Istraživanje je otkrilo promenu u smeru sporih seizmičkih talasa pod uglom od 54 stepena, dok su brzi valovi usmereni paralelno s osom rotacije Zemlje. Ove razlike mogle bi biti posledica različitih poravnanja kristala gvožđa unutar unutrašnjeg jezgra.
Prisutnost najdubljeg jezgra bila je predmet nagađanja i ranije. Međutim, ograničenja u dostupnim podacima – posebno zbog nedostatka seizmičkih merenja na polarnim suprotnostima – smanjuju sigurnost zaključaka.
“Naši nalazi dodaju još jedan deo slagalice u razumevanju unutrašnjeg jezgra, ali veliki događaji u Zemljinoj istoriji ostaju misterija”, kazala je Stepenson.
Iako je ova studija dodala važne spoznaje o strukturi unutrašnjeg jezgra, potrebno je dodatno istraživanje kako bi se popunile praznine u podacima i potvrdili ovi zaključci. Buduća istraživanja mogla bi pružiti jasniji uvid u rane faze Zemljine istorije i otkriti više priča koje leže skrivene u njenim najdubljim slojevima.
Ova otkrića ne samo da menjaju naše razumevanje strukture planete Zemlje već i otvaraju vrata za nova istraživanja o formiranju planete, njenoj istoriji i evoluciji. Kao što je Stepenson rekla, možda je vreme da ponovno napišemo udžbenike.
Izvor: Klik.hr
Leave A Comment