DAĆE VAM SE PO VERI VAŠOJ
I vide bratija veliko čudo: mantija kojom je sveti starac zatvorio otvor peći nije gorela…
Tiha, topla letnja noć obavila je zemlju svojim tamnim pokrivačem, samo su zvezde, te oči neba, zamišljeno sijale negde visoko, visoko.
Utihnuo je Kijevo-Pečerski manastir. Umorni od dnevnih trudova i molitava tokom dugih bogosluženja, monasi su zaspali.
Još jedan čas i zvonjava će ih probuditi, pozivajući ih ponovo u crkvu. Dan molitve i rada će početi ponovo.
Samo u nekoliko kelija, pod treperavom svetlošću kandila, stariji monasi i dalje stoje na molitvi i klanjaju se do zemlje, ali u drvenoj kući podignutoj na samim ulaznim vratima u manastiru, vidljiva je blistava svetlost. Ovo je manastirska prosfornica.
Monasi Spiridon i Nikodim ovde vrše svoja poslušanja – peku prosforu za manastir. Ovaj posao je težak i nije za slučajno iguman za nju postavio baš Spiridona i Nikodima, monahe blagočestivog života, vredne i tačne.
Ranije nego inače, danas je počeo rad u prosfornici. Monah Nikodim je bolestan, a otac Spiridon treba da požuri kako bi se sam izborio sa dvostrukim poslom i na vreme pripremio prosfore.
Premoreni monah je napustio keliju otišavši po drva; izašao je i zastao na vratima. Veličanstvena tišina noći, mirijade zvezda, sve je to pogodilo dušu monaha, ispunilo je strahopoštovanjem prema Tvorcu svega – Bogu, a reči Davidovih hvalebnih psalama slivale su se sa usana starca.
Seljak rodom, ne više mlad, došao je u manastir tražeći spasenje. Provodio je dane i noći u molitvi: nepismeni su, slušajući čitanja drugih, naučili napamet ceo Psaltir i svaki dan su ga ponavljali. Pimen Posnik, koji je tada bio iguman, obratio je pažnju na blagočestivog starca i poručio mu da ispeče prosforu, prinos za Božanstvenu Liturgiju.
Starac se nije dugo zadržao van kelije. Nekoliko minuta kasnije vratio se sa teškim bremenom, ubacio drva u peć i, pažljivo opravši ruke, posle molitve počeo da pravi prosforu uz pevanje psalama, misleći sa strahom Božijim da je njegovo delo pripremanje čiste i neporočne beskrvne žrtve koja se prinosi na Liturgiji.
Iznenada je krov kuće planuo od usijane peći.
Starac nije oklevao. Zgrabio je svoju mantiju i njome pokrio otvor peći, a zatim brzo skinuo sa sebe vlasenicu i, podvezavši rukave na njoj, potrčao je do bunara po vodu, koju je zahvatao svojom vlasenicom.
Vratar, videvši plamen, pojuri na zvonik. Neprestano zvonjenje zvona probudilo je bratiju. Monasi su žurno istrčali iz svojih kelija, hitajući da pomognu starcu.
I vide bratija veliko čudo: mantija kojom je sveti starac zatvorio otvor peći nije gorela, a voda kojom je ugasio plamen nije curela iz vlasenice iako je ona bila samo obična tkanina.
Leave A Comment