Crkva je radionica spasenja, svi smo u rukama Gospodnjim!

BESEDA EPISKOPA

Crkva je radionica spasenja. Ko je pravednik, a ko grešnik u ovom svetu, teško je dati sud. Niti možemo suditi, niti davati konačan rezultat, jer svi smo ovde u rukama Gospodnjim.

U Nedelju o bludnom sinu, 16. februara 2025. godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim je služio svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Dalj Planini.

Ovako je besedio preosvećeni vladika Heruvim.

– Jevanđelja koja čitamo ovih sedmica imaju vaspitni karakter jer se pripremamo za ono što predstoji, a to je Veliki i Časni post. Svima nama ovaj post treba da bude put bogotraženja na kojim ćemo celim bićem biti obuzeti pokajnim duhom. Po ugledu na divne Božje ugodnike i mi treba da umirimo svoje telo i um Isusovom molitvom, da pobeđujemo svoje strasti kao i oni koji su nam svojim primerom pokazali kako da svoje biće i svoj um pripremimo za Gospoda. Na kraju današnjeg jevanđeljskog odeljka čuli smo očeve reči upućene sinu koji je negodovao, koji je bio sve vreme veran, a nikakvu gozbu mu otac ne pripremi. Čuli smo: Tvoj brat mrtav beše i ožive, izgubljen bi i nađe se. To je poziv svima nama da ne osuđujemo jedni druge, niti jedni na druge da gledamo na ovakav način, nego da pokušamo sebe smiravati. Život treba da sagledavamo kako je to doživeo ovaj otac iz današnje jevanđelske priče, jer Bog poziva sve u svoju zajednicu i svako je bitan. Poziva sve nas da budemo jedno u Hristu. Bog ne poziva samo pravednike, Crkva je onih koji su pravedni i onih koji su grešni. Pravednik se moli i veru doživljava na jedan preobražen način i njegov odnos sa bližnjim i sa Bogom je suštinski ispunjen blagodaću Božjom. Grešnik traga za pokajanjem i bogopoznanjem i dolazi u Crkvu sa suzama i svoju dušu i srce njima umiva da bi se uselila blagodat Božja ne bi li i on bio uvršten u red pravednika. Crkva je radionica spasenja. Ko je pravednik, a ko grešnik u ovom svetu, teško je dati sud. Niti možemo suditi, niti davati konačan rezultat, jer svi smo ovde u rukama Gospodnjim. Trudimo se da zadobijemo Carstvo Božje, pokušavamo da budemo bolji ljudi i poistovećujemo sebe sa izgubljenim sinom iz ove priče, jer nam je cilj da u Hristu oživimo. Ako smo izgubljeni u svim ovim burama i olujama koje su nam nametnute, koje nas odvraćaju od zajednice sa Bogom, molimo se da ipak istrajemo u svemu tome. Cilj nam je da pobedimo sva iskušenja i pokušamo da se dušom, srcem i umom svojim preobrazimo, da budemo u Gospodnjem zagrljaju. To je veliki podvig, podvig koje sve nas uzvodi ka Bogu i daje smisao našem životu i postojanju – besedio je vladika Heruvim.

Izvor: Eparhija osečkopoljska i baranjska